Naziv ovog neobičnog dela, "Misli očešljane
vetrom", savršeno opisuje ono što ćete naći unutar korica jedne vrlo
zanimljive knjige. Na prvi pogled čitaoca može zbuniti nedefinisana forma
iskaza, jer se radi o nesortiranim mislima nastalim kao statusi po društvenim
mrežama. Uglavnom se radi o aforizmima, donekle složenim u smislenu celinu, ali
ima tu i nekoliko poetskih momenata, pa i nekoliko priča.
Ipak, postoji zajednički imenitelj svih ovih raznorodnih
tekstova, a to je Janićeva žal za prošlošću. Nostalgična atmosfera neprestano
upućuje na taj zaključak, čak i kada se radi o najžešćim žaokama kritički
okrenutim prema svetu koji nas okružuje. Najsažetiji smisao i ideja ove knjige
nalazi se u kreščendu, možda najsjajnije tačke ove zbirke, priče “Zdravo snovi,
zbogom”:
“Samo, zašto ja ne znam koji je danas datum…?
Samo, zašto ja ne znam gde se nalazim…?
Samo, zašto ja sada, u stvari, nisam više ja?!”
Ako bismo sudili po ovoj zbirci, mogli bismo zaključiti da
je Janić izuzetno razočaran svetom koji ga okružuje. Niko tu nije pošteđen, ni
prijatelji, niti ljubavnice bivše i buduće, o vladajućoj nomenklaturi da i ne
pričam...
Čak je i Deda Mraz dobio svoje u jednoj od Janićevih
satiričnih tirada.
I za kraj bih još dodao nešto vrlo neobično, što će upasti u
oči svakome ko je pratio Janićev rad. U zbirci "Misli očešljane
vetrom" nejednom se pojavljuje Aleksa Lakić!
Za one koji ne znaju, dodaću da je Aleksa Lakić glavni junak
Janićevog ključnog dela, trilogije „Oni su ovde, sa nama“.
Ne mogu, a da se ne upitam, ko je u stvari Aleksa Lakić?
Radi li se o Janiću lično, pa bi u tom slučaju dogodovštine Alekse Lakića mogli
podvesti pod svojevrsnu romantiziranu autobiografiju?
Ili je to samo njegov alter ego, ličnost koju je autor
glorifikovao kao osobu koja bi želeo da bude?
Odgovor na to pitanje zna samo Lazar Janić, autor ovog
interesantnog dela. Kakav god on bio, taj nedobijeni odgovor plete mrežu
tajnovitosti oko autorovog stvaralačkog opusa.
I ko zna?
Možda je baš tako i najbolje.
Stevan Šarčević
Нема коментара:
Постави коментар