Šljiva je čudo. Manifestuje se se u više stanja. Sveža je
samo u jednom vremenskom periodu, u kasno leto i ranu jesen. Tad se može ubrati
sa drveta, a ograničen broj ljudi može sesti u hlad ispod. Pravilo je, da što
je plod krupniji, drvo je patuljastije. Nema tu mnogo hlada. Suva se pakuje u
malim količinama i prodaje širom sveta. Tečna je najsuperiornija: što se više
konzumira, čoveku daje više samopouzdanja. Tad niko lepši, pametniji ni jači od
njega! Zadnja manifestacija često se ogleda na licu, ispod oka. Ona se
najponosnije nosi, i o njoj se dugo pripoveda... Ej, Srbijo, među šljivama! Pa,
nećeš valjda među knjigama!?
Reči su bez presedana. Misli su bez ograda. Stvarnost je nedokučiva. Potreba je do usijanja. Potreba za slobodom i raskidanjem okova... onih pod našom kožom i onih u našim glavama! Sve to svi želimo, a ne umemo da izgovorimo...! Slepi ispod kapaka! Slabi ispod mišića! Glupi ispod razuma! A onda će nam se odjednom pred očima pojaviti brojevi! Nizovi nula i jedinica. Zaslepiće nas svojom istinom! I tada ćemo videti Matrix!
Izvršiću srpsko ritualno samoubistvo, ubiću se od rakije! Ili ću njihove laži, sada i ovde, da razotkrijem...
Нема коментара:
Постави коментар