Ja
sam zidar. Zidam rečima. Gradim kulu u koju ću da se sakrijem.
Ja
sam zidar. Zidam rečima. Gradim kulu u koju ću da se sakrijem.
Progone
me te oči... kad zatvorim svoje. U dušu me gledaju.
Ni
luk jeo ni luk mirisao. Ipak plače.
Laki
se vraća kući.
U
poteri za mestom ispod duge...
Zašto
imam taj osećaj da propuštam najbitnije stvari?
Plašim
se da, kad otvorim kinder-jaje, u njemu neće biti igračke...
Idi.
Ostavi mi samo okrajak sna.
Neočekivano
moguća nemoguća očekivanja.
Imam
čudan osećaj da mi je ovo oblačno jutro pljunulo u kafu.
Ko
sam ja da kritikujem Vlast, kad nema pas zašto da me ujede!
Naoštrite
olovke. Pazite samo srce da ne polomite.
U
lažima smo očvrsli, nas može da uplaši samo istina!
Kad
budeš razumeo leptira, zavolećeš i svoj život!
Ovaj
voz vozi u lepšu budućnost, a tvoja karta je povratna!
Odvukao
vetar oblak u obliku belog zeca, ostao je od njega samo samo brašnjav trag...
Bujica
reči, kao kapi iz potoka, niz dlanove mi se slila, i izgubila... Uspeo sam da
nakupim kapi na dlanovima, tek za ovu rečenicu...
Umro
je veliki mrav. Sasvim sam. Na kraju, svi umiru sami...
Ja
sam samo jedan drveni dečak sa dugačkim drvenim nosom i živom željom da jednog
dana postanem pravi dečak...
Srce
me boli. Ili sam se opet zaljubio, ili me klepio infarkt.
Ja
gutam, gutam, gutam... ali, kad puknem, moj mobilni telefon više ne može da se
sastavi...
Tako
je to. Onaj ko ti nedostaje, nikada nije tu, a oni kojima ti nedostaješ,
potpuno su ti nebitni.
Volimo
se u talasima. Živimo oluju!
Nekad
je moja ironija toliko dobra, da mnogi misle da sam glup!
Dobri zidaru, uvek zidaj!
ОдговориИзбриши