Pijem da ne zaboravim.
Postoji život i bez alkohola, ali je sranje!
Napuniću prazninu u duši, gajbom piva u nekakvoj rupi.
Sve šta sam uradio u svom dosadašnjem životu, bilo je duboko
promišljeno pod uticajem alkohola, i doprinelo je mom bržem napretku...
Pa valjda mogu i ja da jednom u životu budem svaki dan
pijan...
Ja sam jedan običan situiran porodičan čovek, koji ima lepu
ženu i pametnu decu... Dobro, nisam običan, nisam ženjen i nemam decu, ali mi
je zato situacija zamalo izmakla kontroli!
Ako te put nekad nanese pored te stare žalosne vrbe, ispred
moje rodne kuće, odmori se malo na klupi u njenom hladu. Ali, nemoj da me
zoveš. Nemoj da me čekaš. Moj hlad je sad na mestu ispod duge...
Ako odeš, pratiću te. Uvek te pratim. Ako odem, vratiću se.
Uvek se vraćam.
Dovoljno sam pametan da shvatim da sam lud...
Nisam se promenio. Postao sam samo malo sebičniji i mnogo
zajedljiviji...
Ko me znao, jevtino me prodao. I ostao siromašan...
Spavam sa leptirima... Kad se probudim, neće ih biti.
Sam sam. Samo sam. Samonikao. Samo ja. I ti si sa mnom!
Idi. Ostavi mi samo okrajak sna.
Volim reči. Igram se njima. Zidam rečima. Zidam kulu u koju
ću da se sakrijem!
Oprosti mi bože, grešio si!
Нема коментара:
Постави коментар