Ne, ne živim ja u prošlosti. Nažalost.
Kad sam bio klinac, moj deda je imao konja, Zelenka.
Bio je već star. Ne deda, nego Zelenko.
Zelenko je bio stariji od mog dede, jer deda ga je
nadživeo.
Sećam se da sam u četvrtom razredu osnovne škole imao
pismeni zadatak "Moja porodica, ili-takvo-nešto-jebemliga". Ja sam
pisao o Zelenku.
Zelenko je bio konj, a ne ja!
Sad ne znam ni gde mu je grob. Nadam se da nije u
konjskim kobasicama.
Kad je Zelenko umro, u njegovoj štali su živele svinje.
Njih nisam voleo kao Zelenka. Ni imena nisu imale.
Ne znam što vam ovo pričam? Možda zato što je svako u
svom detinjstvu imao nekog svog Zelenka...
Sad imam svo vreme ovog sveta... Ali, nemam više
vremena.
Štedim reči. Reči su skupe, rečenice su jevtine...
Isuviše ožiljaka je na duši...
Nedostaje... Ne, dosta je!
Нема коментара:
Постави коментар