Krv nije voda, pivo nije mleko!

Ko nije znao šta je mleko, sad je naučio iz medija…

Mleko je prehrambeni artikal, na drugoj strani supermarketa, od piva.

Prozvode ga svi sisari, a prodaje se samo kravlje.

Krave su nekada bile lude, ali sada su se, izgleda, opametile: Pa, ko bi znao i za aflatoksin, da nam ga one, u mleku, nisu dale?

To je zato što se ne hrane travom, nego zabranjenim kukuruzom!

Majčino mleko, svi smo, izgleda zaboravili…

Bebe su sigurne: majčino mleko je zdravo, jer majke se ne hrane kukuruzom!

Ja ne pijem mleko… nisam aflaholičar.

Sad znamo da Knežević pije mleko... Ne znamo za Nikolića, Vučića i Dačića? Takve majka, izgleda, više ne radja!

Ali, to za krave, nije ništa drugo nego svinjska podmetačina, zbog svinjske ljubomore. Kao, ne zna svinja šta je... aflatoksin?

Aflatoksin je nova izvozna šansa Srbije! Razmenjuje se za GMO hranu!

- Konobar, daj mi jedno mleko!

- Ne držimo mleko, samo aflatoksin i alkohol...

A šta ste vi to navalili, mleko, pa mleko, pa njega ne pije ni premijer, samo ministar poloprivrede?!

Kad sam zadnji put na sistematskom pregledu davao mokraću, doktor mi je rekao da je normalno da je ona boje piva. Nije rekao: boje mleka!

Ja ne pijem mleko… Pijte ga vi, ako smete!

A to da će teći med i mleko... samo je parola za lakoverne!

Čuo sam za potoke suza, ali nisam za potoke mleka!

Iskreno, ja sanjam samo potoke piva!

Argus Books Online Magazine broj 1.

      Nije teško biti urednik magazina koji se piše sam. A Argus Books Online Magazine je upravo takav. Za samo nekoliko dana na moj mejl je stigao veliki broj tekstova i pesama ljudi, koji su, na ovaj način, hteli da podrže ideju o onlajn predstavljanju autora, njihovih knjiga i radova, da sebe približe čitaocima, a čitaoce svojim knjigama.

      I nastavićemo tako. Na dan kad se ovaj magazin pojavi onlajn pred čitaocima za besplatno čitanje i preuzimanje, već počinje rad na pripremi sledećeg broja. Zato pozivam autore da nastave slati svoje radove na mejl lazar.janic@yahoo.com . Za sledeće brojeve pripremamo i intervjue, feljtone, ali objavljivanje celih romana u nastavcima. Evo, obećavam da će se moj novi mini roman, koga upravo pišem, “Zdravo snovi, zbogom”, prvo pojaviti ceo u Argus Books Online Magazinu, pa tek onda u štampanom izdanju. I ostali autori, koji vide smisao u tome da se njihova dela čitaju besplatno u jednom ovakvom magazinu, mogu da se priključe.

      Sada bih se sa nekoliko reči osvrnuo i na Argus Books&Magazines, koji je izdavač ovog magazina. Osnovna ideja je da se svim autorima ponudi pomoć u izdavanju autorskog izdanja njihove knjige, štampanjem u malom broju primeraka, već od 20 pa naviše, postavljanju knjige na Amazon, kao i pomoć u besplatnom reklamiranju njihove knjige na sajtu Argus Books&Magazines i u ovom magazinu, društvenim grupama i uopšte, na internetu. Ukoliko ste autor knjiga koje niste mogli do sad da objavite, jer velike izdavačke kuće uvek gledaju prvo komercijalni deo cele priče, obratite se nama, mi ćemo vam u tome pomoći.

      Na kraju, zahvaljujem se svim autorima koji su pisali za ovaj broj, a svim čitaocima želim da uživaju u čitanju.
                                                                                                            Lazar Janić

Zdravo snovi, zbogom

      

     Prošle su godine, od kako sam poslednji put bio pomislio na dane svog detinjstva… 

      Zapravo, mnogo se toga više ni ne sećam, sada, kada se godine života polako približavaju brojki pedeset. Sećam se jedne stvari, da sam tada hteo započeti da vodim lični dnevnik, u svesci A4 formata, tvrdih, žutih korica. Imao sam, možda, dvanaest-trinaest godina, kupio sam tu svesku od djačkog džeparca, upravo za tu namenu. Prvo sam napisao, na četvrtastoj beloj nalepnici, svoje ime i ispod toga krupnijim slovima “Dnevnik”, i dugo razmišljao pre nego što sam upisao prvi datum… Hteo sam, samo za sebe, da zabeležim na papiru,  moje bogate dogodovštine i avanture, ali koje se ne bi sastojale samo od odlazaka u školu, igranja i spavanja… Maštao sam da će mi se dogoditi nešto neočekivano, nešto što će promeniti rutinu, da bih od tog dogadjaja počeo da upisujem datume. Nešto kao, slučajan pronalazak grobnice sa rimskim blagom, ili dolazak nekih tajanstvenih posetilaca u selo, sa zlim namerama, koje ja razotkrivam, ili, bar, otkriće izvora nafte na dedinoj njivi... Dani su prolazili, ništa se tada meni bitno nije dešavalo, i, kakav sam nestalan bio, i tada, kao i sada, brzo sam od tog mog nauma odustao.

      Sveska je završila medju redovnim školskim priborom, počeo sam u nju upisivati zadatke, možda iz hemije ili fizike, samo sam prethodno odlepio izdajničku nalepnicu sa neprikladnim naslovom…

       Sada kad pogledam, čini mi se i da se čitav moj život sastojao samo od gomile započinjanja nečega i isto toliko odustajanja od istoga.

     Zato je i meni samom čudno zašto sam sada, ponovo, dobio želju da vodim dnevnik? Nije to, valjda, samo zato što sam došao u posed prelepe beležnice, B4 formata, sa koricama od govedje kože, boje meda i meke na dodir, a da nemam zašto drugo da je upotrebim?

      Ipak, mislim da nije. Kad sam imao dvanaest godina, život mi se sastojao iz rutine, i kasnije je sve tako nastavilo, ali, sada, možda prvi put u životu, ja imam datum tog neočekivanog dogadjaja, koji prekida rutinu, i stvarno zaslužuje da se od njega započne nešto takvo maštovito, kao što je lični dnevnik…

      Samo, što ja ne znam koji je danas datum…?

      Samo, što ja ne znam, trenutno, gde se nalazim…?

      Samo, što ja sada, u stvari, i nisam više ja?!

(odlomak iz novele "Zdravo snovi, zbogom" Lazara Janića)