Prošle su godine, od kako sam poslednji put bio pomislio na dane svog
detinjstva…
Zapravo, mnogo se toga više ni ne sećam, sada, kada se godine života
polako približavaju brojki pedeset. Sećam se jedne stvari, da sam tada hteo
započeti da vodim lični dnevnik, u svesci A4 formata, tvrdih, žutih korica.
Imao sam, možda, dvanaest-trinaest godina, kupio sam tu svesku od djačkog
džeparca, upravo za tu namenu. Prvo sam napisao, na četvrtastoj beloj nalepnici,
svoje ime i ispod toga krupnijim slovima “Dnevnik”, i dugo razmišljao pre nego što
sam upisao prvi datum… Hteo sam, samo za sebe, da zabeležim na papiru, moje bogate dogodovštine i avanture, ali koje se
ne bi sastojale samo od odlazaka u školu, igranja i spavanja… Maštao sam da će
mi se dogoditi nešto neočekivano, nešto što će promeniti rutinu, da bih od tog
dogadjaja počeo da upisujem datume. Nešto kao, slučajan pronalazak grobnice sa
rimskim blagom, ili dolazak nekih tajanstvenih posetilaca u selo, sa zlim
namerama, koje ja razotkrivam, ili, bar, otkriće izvora nafte na dedinoj
njivi... Dani su prolazili, ništa se tada meni bitno nije dešavalo, i, kakav
sam nestalan bio, i tada, kao i sada, brzo sam od tog mog nauma odustao.
Sveska je završila medju redovnim školskim priborom, počeo sam u nju
upisivati zadatke, možda iz hemije ili fizike, samo sam prethodno odlepio
izdajničku nalepnicu sa neprikladnim naslovom…
Sada kad pogledam, čini mi se i da se čitav moj život sastojao samo od
gomile započinjanja nečega i isto toliko odustajanja od istoga.
Zato je i meni samom čudno zašto sam sada, ponovo, dobio želju da vodim
dnevnik? Nije to, valjda, samo zato što sam došao u posed prelepe beležnice, B4
formata, sa koricama od govedje kože, boje meda i meke na dodir, a da nemam
zašto drugo da je upotrebim?
Ipak, mislim da nije. Kad sam imao dvanaest godina, život mi se sastojao
iz rutine, i kasnije je sve tako nastavilo, ali, sada, možda prvi put u životu,
ja imam datum tog neočekivanog dogadjaja, koji prekida rutinu, i stvarno
zaslužuje da se od njega započne nešto takvo maštovito, kao što je lični
dnevnik…
Samo, što ja ne znam koji je danas datum…?
Samo, što ja ne znam, trenutno, gde se nalazim…?
Samo, što ja sada, u stvari, i nisam više ja?!
Нема коментара:
Постави коментар