Ja najlepše sanjam širom otvorenih očiju...

Dragi moji, dragi moji, i ostali najdraži! Sve vas volim malo, ponekog malo više, ali nekog najviše! A taj neko nisam ja.

Svirajte mi onu našu, setnu i sanjivu... U ovoj noći, zvezdama ću da vam plaćam, ako mi oblak Mesec ukrade...

Kad promešam rakiju i noć, razbijem taj talog sećanja u mehuriće...

Ja te volim. Volim te. Iako su reči već izlizane, još uvek te volim.

Ja najlepše sanjam širom otvorenih očiju...

Ako umrem do jutra, vratiću se sutra...

Ja sam noćni gavran. Jutro mi stavi soli pod rep, da me otera. Sunce mi progori krajeve krila, da me prizemlji. Samo mi vetar put govori...

A kad mi dodješ ti, ja poletim... Daleko u noć, u beskraj bez kraja, i nema me... Ja sam vetar, u večnosti. Tu, gde si ti sad, ja sam nekad bio...

Vratiću se, samo da me pomiluješ pogledom... Preseći ću krilima nebo, samo da ti poklonim polovinu...

Ti i ja smo na dve strane neba... Samo vetar nas spajao... A onda je i on odustao.

Ako sam ja gavran, ti si onda vrana..

Pričaću vam sutra...