Sad znam, ja sam samo jedan klovn koji zasmejava decu, a ispod šminke i
crvenog okruglog nosa blistaju mu od suze tužne oči. Ja sam bez tebe samo još jedan lovac u žitu,
onaj poslednji odsjaj zvezde pre nego što će je sakriti zora, i kad pada kiša
ona kap koja ti upadne u oko, pa ti se čini da plačeš!
Reči su bez presedana. Misli su bez ograda. Stvarnost je nedokučiva. Potreba je do usijanja. Potreba za slobodom i raskidanjem okova... onih pod našom kožom i onih u našim glavama! Sve to svi želimo, a ne umemo da izgovorimo...! Slepi ispod kapaka! Slabi ispod mišića! Glupi ispod razuma! A onda će nam se odjednom pred očima pojaviti brojevi! Nizovi nula i jedinica. Zaslepiće nas svojom istinom! I tada ćemo videti Matrix!
Izvršiću srpsko ritualno samoubistvo, ubiću se od rakije! Ili ću njihove laži, sada i ovde, da razotkrijem...
Нема коментара:
Постави коментар