Kulturno uzdizanje na seoski način

       

      Došla televizijska ekipa nacionalne televizije, jedan novinar i jedan snimatelj, u Lakiće, da snime emisiju za školski program, o jednom danu u životu žitelja sela, u zimskom periodu.

      U Mesnoj zajednici upute ih na imanje uglednog seljaka iz tog kraja, Alekse Lakića.

      Aleksa ih lepo primi, i ugosti, kako dolikuje, kafom i rakijom.

      Mlad i vrlo ambiciozan novinar objasni Aleksi da hoće da zabeleže na filmskoj traci kako jedan seljak provodi jedan dan u zimskom periodu, kad su seoski radovi u polju uglavnom završeni.

      Snimatelj postavi stalak i uključi kameru.

      „Pa, evo ovako,“ počne Aleksa, „ ustanem ja, tako, oko pet-pola šest, popijem rakiju, pomuzem kravu, popijem rakiju, pustim i nahranim živinu, popijem rakiju...“

      „Stani, čekaj malo!“ prekine ga novinar. „Ovo je za školski program, ako može da ne pominješ tu rakiju, to deca treba da gledaju! Nego, pričaj ti nama kako se vi u selu kulturno uzdižete, recimo, kako čitate knjige, i tako to...“

      „Pa što ne reče odmah,“ kaže Aleksa, „ mogu ja i o tome!“

      „Hajdemo onda iz početka“,  kaže novinar snimatelju.

      Snimatelj izbriše stari snimak i počne ponovo da snima.

      „Ustanem ja, tako, oko pet-pola šest, pročitam knjigu, pomuzem kravu, pročitam knjigu, onda pustim i nahranim živinu, pa opet pročitam knjigu. Posle doručka, odem do mog prijatelja i komšije Mihaila, i on nam iznese po knjigu, pa kaže mi da je čuo da se u Lakićima otvorila nova biblioteka, sa novom bibliotekarkom, koja ima velike... hm, kulturne osobine, i tu mi odmah odlučimo da se kulturno uzdižemo i da se učlanimo u biblioteku. Pročitamo tamo jednu turu, pa pročitamo drugu turu, a onda nas uhvati želja za čitanjem, i nastavimo da čitamo, ceo dan, i celo veče, sve dok nas bibliotekarka na kraju ne istera i ne zatvori biblioteku... Onda svratimo pred knjižaru, još željni čitanja,  kupimo po nekoliko onih malih džepnih knjiga, i njih čitamo na klupi ispred knjižare sve dok se ne obeznanimo, i jedan pored drugog ne pozaspimo...“

      Novinar se uhvatio jednom rukom za glavu, a drugom pokazuje snimatelju da prekine sa snimanjem.

      Ovaj bi to vrlo rado učinio, ali ne može, jer je već odavno ostavio kameru i uhvatio se za stomak, zacenivši se od smeha...