Reči su bez presedana. Misli su bez ograda. Stvarnost je nedokučiva. Potreba je do usijanja. Potreba za slobodom i raskidanjem okova... onih pod našom kožom i onih u našim glavama! Sve to svi želimo, a ne umemo da izgovorimo...! Slepi ispod kapaka! Slabi ispod mišića! Glupi ispod razuma! A onda će nam se odjednom pred očima pojaviti brojevi! Nizovi nula i jedinica. Zaslepiće nas svojom istinom! I tada ćemo videti Matrix!

Izvršiću srpsko ritualno samoubistvo, ubiću se od rakije! Ili ću njihove laži, sada i ovde, da razotkrijem...

31. 12. 2011.

O jednom Deda Mrazu, kojeg svi u srcu nosimo...






Hm, jen, dva, jen, dva... Čujem se? Oky... Imam, u ovoj našoj sobi, kao što dolikuje domaćinu, na ovaj dan, nešto strašno važno da objavim, u pogledu Deda Mraza, njegovih poklona za malu decu, i tako to... Ja znam da mala deca još veruju u Deda Mraza, i zato Vas molim, odmah na početku, da ove moje reči samo prepričate, a da im ne čitate doslovno... Zašto? Zato što ja, deda Mraza pamtim pijanog, kad je propio sve darove, i matora budala, seo na gajbu mislio da su sanke, i zagrlio dve krmače jelena, mislio da su irvasi... to mi kvari o njemu utisak... I video sam ga kad je u robnoj kući pipkao devojčice... Ali, vi, ovaj deo preskočite, pa deci recite nešto slično sledećem... Deda Mraz je istorijska ličnost, i potiče iz one naše davne istorije kad nam njegovi pokloni nisu bili ni potrebni, jer je svaki otac i majka svom detetu bio Deda Mraz cele godine i uspevao od svoje plate da kupi sve poklone, odeću, školski pribor, bicikl, medu, barbiku, letovanje, zimovanje... a samo su se pretvarali da je to doneo, kao Deda Mraz! I širili o njemu legendu, kao o Kraljeviću Marku... E, danas je situacija već drukčija... Znate već zašto... Danas, ne samo maloj deci, nego svima nama su potrebne bajke, da zaboravimo sivu svakodnevicu... Danas, i da nema Deda Mraza, moramo jednog izmisliti! Da nam ulepša život! Da nas bar na jedan dan vrati u to naše rano detinjstvo... I lažite decu za Deda Mraza, jer tom malom laži pomoći ćete im da odrastu, zdrava normalna... Da imaju i oni svoju bajku... I daće Bog... ako daju političari... i ova naša zemlja će, jednog dana, kad ova naša deca odrastu, opet biti normalna zemlja, u kojoj će Deda Mraz, bar na jedan dan, biti prvi državljanin, važniji od Predsednika, važniji od tajkuna, važniji, ako ćemo tako, i od Sundjer Boba! U toj nadi, sve Vas pozdravljam, i molim, da bar jedan dan lažete decu u korist jedne velike i iskrene bajke... Eto, toliko od mene, ne zameriti mi mnogo... Jer, i ja svima nama želim sve ono što bi nam mogao doneti jedan deda Mraz, da postoji! ...Živeli!


(objavljeno u mojoj facebook grupi, Chaplin – movies, popcorn and beer)







Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...