Pao klavir, ubio pingvina

-          Dobro veče, momci, izvolite?

-          Kapućino i čašu vode.

-          Meni produženu sa mlekom i ... i jednu djus votku, hvala lepo!

-          Pa, Nikola, i šta kažeš, kaže mi smo završili, nećeš mi izaći iz sobe dok ne kažeš ko ti šalje cveće, tako ti rekla? Ludilo!

-          Ma šta da ti kažem... ja to odmah po kratkom postupku... Nego, izlaziš često u ovaj kafić?

-          Ma neeee... to mi je u komšiluku... pa kad nemam gde.

-          Ma, opuštencija...

-          Večeras je opet doček... Gde ćeš?

-          Pa, mislio sam, u krevet, gde ću, istrošio sam se za Novu godinu, nemam brate više ni kinte!

-          Ma, idemo sad u jedan pravi klub, drži ga moj prijatelj Laki, Chaplin – movies, popcorn and beer... biće ludilo!

-          Pa, idemo!

-          Uf... sagni glavu... ma šta ti, ja ću da sagnem glavu, eno ušla u kafić Kića, to je moje starije sestre drugarica, jedna lujka, udala se za Švajcarca, pa razvela, i sad baulja po gradu i traži žrtve...

-          Kasno... videla te. Eno, maše!

-          Joj, njena deviza je "ne brini se ja wolim da pomazem sirotinji", nafrakala se para od onog idiota, a glupa kao noć... Ćuti sad, evo je!

-          Joj, Nenade, ne bih te ni poznala, ali ličiš na Maju, ne-vi-dje-no...!

-          Jao, Kićo, dušo moja, jesi ti to farbala kosu?

-          Ne, što?

-          Pa sva mi nešto sijaš!

-          Ma, malo sam je istezazala...

-          Pao klavir, ubio pingvina...

-          Šta?!

-          Ma opušteno, nije bitno...

-          A jel mogu ja da sednem malo sa vama, ubiše me ove štikle...

-          Sedi, Kićo, baš kao da sam te i sam pozvao...

-          Jao, srce, moje... A šta radite vas dva momka ovde bez devojaka?

-          Kićo... šta će nama devojke, kad smo nas dvojica vereni? Jeli tako, Nikola?

-          Tako je, Nenade... ha ha ha...

-          Jao, srca ste... evo da vam Kića da poklon za veridbu... Donela ja Veri, ali ona nije kući, pa da ne vučem nazad...

-          Hvala ti Kićoooo... a jel to ova upakovana kutija?

-          Ma, da... uzmite, za veridbu... i neka vam je sa srećom!

-          ...A jel možemo sad da otpakujemo?

-          Ma nemojte sad, otpakujte kući!

-          Jel kafa?

-          Ne.

-          Fen za kosu?

-          Nije.

-          Mikrotalasna?

-          Nije!

-          Frižider?

-          Ne lupetaj! Ja sam vama kupila, ne znam šta, za ne znam za šta sve... preko onog kupujte iz fotelje... Aj sad, uzmite ovo i marš kući!

-          Dobro, hvala puno, idemo ovo da priključimo, samo ne znam šta...

-          Kako ti je sestra? Nisam je videla... ne pamtim!

-          Slabo pamtiš... videla si je juče!

-          Ma, pre juče... ne pamtim!

-          A kako je tebi bilo u braku?

-          Pa ja nisam znala da sam u bila braku dok mi nije stigla tužba za razvod braka... a ja, luda pa pitam, što, ja nisam porodična žena...

-          E, Kićo, tebi je porodica ona, što dodje za sv.Nikolu i pojede krtinu. Tvoja porodica je kao šargarepa.. . sve što vredi je pod zemljom!

-          Nemoj mi vredjas porodicu!

-          Jaka ti porodica, samo onog tvog kuma cenim!

-          Idiote... imbecilni!

-          Tebe Kićo uopšte niko nije zvao, da ovde dodješ!

-          A, tako znači, dobro ... idem!

-          Pa, gde ćeš Kićo uvek tako dodješ na dva minuta, ajde svrati Kićo...opet  neki drugi put!

-          Zapamtićeš ti mene! I-su se!

-          Ej, Kićo, a eno ti Vere, sad došla, video sam je kroz izlog, a ti ostala bez poklona!

http://www.facebook.com/groups/chaplinmoviespopcornandbeer/