Reči su bez presedana. Misli su bez ograda. Stvarnost je nedokučiva. Potreba je do usijanja. Potreba za slobodom i raskidanjem okova... onih pod našom kožom i onih u našim glavama! Sve to svi želimo, a ne umemo da izgovorimo...! Slepi ispod kapaka! Slabi ispod mišića! Glupi ispod razuma! A onda će nam se odjednom pred očima pojaviti brojevi! Nizovi nula i jedinica. Zaslepiće nas svojom istinom! I tada ćemo videti Matrix!

Izvršiću srpsko ritualno samoubistvo, ubiću se od rakije! Ili ću njihove laži, sada i ovde, da razotkrijem...

25. 1. 2012.

Slike od prilike...




Mi ne pijemo da zaboravimo, mi pijemo jer volimo!





Počinjem ponovo čitati „Ime ruže“... Čitao sam je pre desetak godina i sećam se da me oduševila...Naravno, sve latinske citate sam preskakao... Ne volim latinski jezik čak ni u dijagnozama na izveštajima doktora ...





Mračimo po žurkama, smejemo se na daćama i brbljamo u minutima ćutanja... ali imamo neki čudan osećaj da nam je današnji dan pljunuo u kafu!





Odbor za doček snega je spreman... sa sve vunenom kapom, rukavicama i lopatom! Ima da ga hapsim, kao policija pijanca kad pada na ulici! Evo, sneg poslao izvidnicu, desetak pahulja provejalo mi ispred nosa...! Pa, da se spremim na vreme, da me ne iznenadi ...












Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...