Datum

Čim sednem sa drugarima da popijem piće, a oni počnu o datumu. Ja kažem, izvinite, ja još uvek gledam u sat, a ne u kalendar.

Kao, ako se Dačić ne dogovori sa Tačijem, nećemo dobiti datum.

Ako ne budemo znali koji je datum, znaćemo bar koliko je sati.

Izgleda da Srbija još nije dobila datum ni za početak proleća.

Promenio se jezik. Nekad su ono što danas zovu datum, zvali šargarepa.

Naš narod je nekad to umeo još lepše da kaže. Govorilo se: ne lipši magarče do zelene trave.

Šta bi sve mogli da imamo datum? Mogli bi, možda, u prodavnici menjati datum za kilo ˙leba?

Dani koji započnu bez datuma se ne računaju. Preskačemo ih kao doručak i večeru.

Kako ćemo slaviti državne praznike, slave i rodjendane bez datuma? Moraćemo ponovo slaviti prošlogodišnje.

Nije da mi nemamo datume, nego naši datumi nisu priznati u Evropi.

Evropa me podseća na staru gospodju usedelicu, fragantno našminkanu, koja sedi u rasklimatanoj stolici za ljuljanje, i pije čaj i izvoljeva: 

“Pola kocke šećera i kap mleka sa o,o5 posto aflatoksina, moliću lepo!”

“Hoćete možda jutarnje novine”? “Neću, čitali su mi večernje...”

“A da Vam navučemo deku malo višlje, da ne nazebete? Vidite koji je DATUM?”

“Aaaa, o tome vodite brigu vi mladji, stare gospodje se ne pitaju za DATUM.”

“A da Vas počešemo malo gde Vas svrbi, tu oko Grčke ili možda Kipar?”

“Aaaa, Kipar, pa ne svrbi to mene, nego Ruse!”

“A da Vas potapšemo malo po ledjima, da lakše podrignete?”

“To može, volim tapšanje.”

“Eto, sad kad ste se tako lepo izrigali, hoćete, moliću lepo, da nam date datum?

Ne znamo šta ćemo bez datuma, ubi nas neizvesnost.”

“Aaaa datum... A koji je danas datum?”

Ne živi se od datuma... Živi se od danas do sutra.

Ako mi još neko danas spomene datum, poslaću ga odmah do te stare gospodje da je češka po ledjima!