Oops…
sorry, nisam je ni ispekao…
Možda
čašicu rakije? Ja ću danas da častim.
Ne
častim za 17155 dana, koliko ih to već
ima, od kako udišem ovaj vazduh. Vazduh koji je, istina, pomalo obogaćen, ali
još uvek besplatan. Samo život se plaća.
Ne
častim ni za narednih 17155 dana, ili koliko ih još bude, u kojima ću se, ili
neću dokazati kao neko, kao pisac ili kao čovek, ali u kojima ću, nadam se,
uživati, bar onoliko, koliko sam uživao i
u ovima do sada. Mlad sam, naučiću.
I
kad podignem ovu čašicu, ako ću nazdraviti nečijem rodjendanu, biće to rodjendanu
Daglasu Adamsu, Tori Birč ili Rupertu Mardoku… Mojem neću.
Ili
bolje, nazdraviću životu.
Ako
u kucanju i prospem koju kap, biće to za dušu svih umrlih na današnji dan, ali
i na jučerašnji i sutrašnji…
Eh,
šta ti je život… Koliko god da se doživi, kratko je, a posle se u sanduku dugo
leži…
Would
you like a piece of cake?
Нема коментара:
Постави коментар