Ja sam kreativan. Od svakog voća napravim rakiju!

Pijem da ne zaboravim.

Postoji život i bez alkohola, ali je sranje!

Napuniću prazninu u duši, gajbom piva u nekakvoj rupi.

Sve šta sam uradio u svom dosadašnjem životu, bilo je duboko promišljeno pod uticajem alkohola, i doprinelo je mom bržem napretku...

Pa valjda mogu i ja da jednom u životu budem svaki dan pijan...

Ja sam jedan običan situiran porodičan čovek, koji ima lepu ženu i pametnu decu... Dobro, nisam običan, nisam ženjen i nemam decu, ali mi je zato situacija zamalo izmakla kontroli!

Ako te put nekad nanese pored te stare žalosne vrbe, ispred moje rodne kuće, odmori se malo na klupi u njenom hladu. Ali, nemoj da me zoveš. Nemoj da me čekaš. Moj hlad je sad na mestu ispod duge...

Ako odeš, pratiću te. Uvek te pratim. Ako odem, vratiću se. Uvek se vraćam.

Dovoljno sam pametan da shvatim da sam lud...

Nisam se promenio. Postao sam samo malo sebičniji i mnogo zajedljiviji...

Ko me znao, jevtino me prodao. I ostao siromašan...

Spavam sa leptirima... Kad se probudim, neće ih biti.

Sam sam. Samo sam. Samonikao. Samo ja. I ti si sa mnom!

Idi. Ostavi mi samo okrajak sna.

Volim reči. Igram se njima. Zidam rečima. Zidam kulu u koju ću da se sakrijem!

Oprosti mi bože, grešio si!

Slušajte mene, a radite kako hoćete! 

Ja i moj ludak smo blizanci...

Ja nikad ne pričam sam sa sobom, pričam samo sa ovim ludakom u svojoj glavi...

On nikad ne spava. Dolazi mi i u snove, pa me nervira...

Ponekad poželim da ga udavim u jastuku, ali, ipak, žao mi ga, on nema nikoga, osim mene...

Taj nikad neće ništa korisno da radi, moram ja da mu zaradjujem za ´leba...

Džaba mi sa njim praviti dogovore, kad on svako obećanje prekrši.

Zato, pustim ga da se zeza na fejsbuku, i onda sam neko vreme miran...

Dok nije bilo fejsbuka, čatovao na mondo portalu, pre mobilnog pisao pisma i pesme, a najranije, sećam se, rušio mi kule koje sam pravio u pesku...

Ja i moj ludak smo blizanci...

Njega možete prepoznati samo po zakrvavljenim očima...

I zato sam stalno nervozan... Pa, ko može da živi sa ludakom?!

Lazar Janić