1.
Dugo je za tebe preteško. Bar za sad. Piši kratko. Kratko!
Piši o onome što znaš. Ne piši stvari koje ne znaš. Ne blamiraj se.
Ne blamiraj se do kraja.
Piši ono što znaš.
Ne pravi se pametan! Ne varaj sam sebe! Ne glumi ono što nisi!
Ne padaj pod uticaje, piši svoje!
Piši kratko! Kratko, kratko, kratko!
Zašto bi iko na svetu čitao nešto što je dugo!?
Dugo mora da se zna, a ti ne znaš. Ti kreneš, poveden blesavim trenutkom, a onda najednom puf! Ništa!
Piši kratko!
Skrati priču, kako god.
Pre si mogao da pišeš duže, sad ne smeš.
Pre si možda bio simpatičan nekome, ali je to u svakom slučaju bilo sranje.
Skrati!
Sažeto i samo ono što treba!
Pisanje je izbacivanje svega suvišnog.
2.
Ne piši što nije priča!
Ne piši u prvom licu, nikad!
Ne piši dok bar ne znaš o kome i kakav će mu biti kraj.
Ili bar šta će da se desi.
Ili bar nešto više da znaš od onoga što obično znaš pre nego se upustiš u pisanje.
Mala knjiga, ali pogana!
Tanka, ali otrovna!
Kratka, ali seksualna!
Knjiga - mesto gde gnezdo svija crni Đavo.
Knjiga - mesto gde se postaje neko drugi.
Ne treba pisati u prvom licu.
U prvom licu se pišu neke druge stvari, ali ne i ovo što ti želiš i misliš.
Čitao si dosta drugih ljudi koji pišu u prvom licu. Najgora budala koju si čitao piše u prvom licu, sa ogromnim JA.
Prvi put kada budeš napisao ogromno JA, a da to nije u svrhu zajebancije, uzmi gumicu, pa sve izbriši.
3.
Nikada nemoj pisati priče o seksu!
To je, takođe, na tankoj ivici jada i čemera.
Seti se da nikad nisi poverovao pričama iz "Erotike".
4.
Fabula mora da se svojski potrudi i zada što više udaraca u glavu i
druge delove tela gospodina sižea tokom čitave priče, s tim da gospodin
siže uvek pobedi na kraju.
Za one koji ne znaju fabuleta i sižeta, ova moja tvrdnja bi značila otprilike ovo:
Ako imamo lika koji se, recimo, zove Aleksa, i ako smo smislili priču
da Aleksa treba doći iz Beograda u Pariz, onda se valja potruditi da mu
pobegne voz, da upadne u kakav šaht, da stopira u pogrešnom smeru i da
dođe, recimo, u Skopje, da ga tamo zamene sa nekim pa da pucaju na
njega, da završi nekim čudom u Istanbulu, da tamo zamalo ne podleti pod
šleper, da izbegne za dlaku, da se skloni u poslednji čas, da ovo, da
ono, da posle Istanbula dalje tumara svetom, a u Pariz ne sme doći
nikako drugačije nego slučajno, npr. da ga neko kidnapuje i da ga takvog
dovuče pred Ajfelovu kulu.
5.
Da rezimiram:
U dobroj priči lik ima da najebava sve vreme, od početka do kraja, da sva priča bude od događaja, epizoda, scena, čudesa, etc.
6.
(Pošto vidim da se raširio trend pametovanja pametnih ljudi po raznim
mrežama, eksperata za sve živo i mrtvo, ono što se kaže, od igle do
lokomotive, odlučio sam da ne budem kontra sveta, da ne izigravam crnu
ovcu, već da se ponašam kolegijalno i u skladu sa trendovima, i zato
delim sa vama ovo uputstvo).
