Dvanaest godina moj otac Miladin je čekao moju majku Milenu kod
kestenova na brdašcu iznad Platičeva da se ponovo sastanu i siti
ispričaju. O sinovima, šta rade i kakvog su zdravlja, o unuku da li je
završio fakultet i zaposlio, o rodnoj kući koja ostade pusta i prazna. I
sastaše se ponovo gospodnje 2016. godine, u julu 31-og, da saberu i
okupe sinove, familiju i prijatelje sveću da im zapale iznad uzglavlja.
Sad počivaju u miru.
Majka me čekala da dođem kući, pa se umorila.
Po poslednji put prelazim daljinu do rodne kuće u kojoj sam davno bio, posetiću drage ljude, ljude kojih više nemam, da još jednom uhvatim njihove poglede, nahranim se njihovim osmesima, prisetim se njihovih reči, i šta su mi značili...
Majka me čekala da dođem kući, pa se umorila.
Po poslednji put prelazim daljinu do rodne kuće u kojoj sam davno bio, posetiću drage ljude, ljude kojih više nemam, da još jednom uhvatim njihove poglede, nahranim se njihovim osmesima, prisetim se njihovih reči, i šta su mi značili...
