Slike od prilike...

Mi ne pijemo da zaboravimo, mi pijemo jer volimo!

Počinjem ponovo čitati „Ime ruže“... Čitao sam je pre desetak godina i sećam se da me oduševila...Naravno, sve latinske citate sam preskakao... Ne volim latinski jezik čak ni u dijagnozama na izveštajima doktora ...

Mračimo po žurkama, smejemo se na daćama i brbljamo u minutima ćutanja... ali imamo neki čudan osećaj da nam je današnji dan pljunuo u kafu!

Odbor za doček snega je spreman... sa sve vunenom kapom, rukavicama i lopatom! Ima da ga hapsim, kao policija pijanca kad pada na ulici! Evo, sneg poslao izvidnicu, desetak pahulja provejalo mi ispred nosa...! Pa, da se spremim na vreme, da me ne iznenadi ...

Mačji kašalj

...Evo ovako... na Megauploud-u su mi ostale najbolje epizode o Tomm-u i Jerry-u, Twitter ne pratim jer ne umem da hejtujem ni fejvujem, Facebook profil mi je zaražen virusima... pa da, nema mi druge, nego prodam lap top... i malo budem samo mala maca...!

Ja da vam kažem! ... Facebook će biti blokiran na 72 sata... panika na ulicama.. ljudi će trčati sa svojim slikama, pitajući jedni druge: „Jel ti se sviđa?“

‎... Taaako! ... samo da podrignem, pa opet mogu malo jesti... dok gledam novu epizodu svoje omiljene serije! 

Ne brini... Mama je podmitila kinooperatera u bioskopu, jer mu je obećala da će uhvatiti miša koji je napravio rupu u novom filmu Angeline Jolie, i on će joj dati najsvežije narezan DiVX tog filma... Večeras ćemo gledati film i saznati čemu tolika buka oko ničega...

Kako god da se okrenem, iza mene neki cirkus...

Pao klavir, ubio pingvina

-          Dobro veče, momci, izvolite?

-          Kapućino i čašu vode.

-          Meni produženu sa mlekom i ... i jednu djus votku, hvala lepo!

-          Pa, Nikola, i šta kažeš, kaže mi smo završili, nećeš mi izaći iz sobe dok ne kažeš ko ti šalje cveće, tako ti rekla? Ludilo!

-          Ma šta da ti kažem... ja to odmah po kratkom postupku... Nego, izlaziš često u ovaj kafić?

-          Ma neeee... to mi je u komšiluku... pa kad nemam gde.

-          Ma, opuštencija...

-          Večeras je opet doček... Gde ćeš?

-          Pa, mislio sam, u krevet, gde ću, istrošio sam se za Novu godinu, nemam brate više ni kinte!

-          Ma, idemo sad u jedan pravi klub, drži ga moj prijatelj Laki, Chaplin – movies, popcorn and beer... biće ludilo!

-          Pa, idemo!

-          Uf... sagni glavu... ma šta ti, ja ću da sagnem glavu, eno ušla u kafić Kića, to je moje starije sestre drugarica, jedna lujka, udala se za Švajcarca, pa razvela, i sad baulja po gradu i traži žrtve...

-          Kasno... videla te. Eno, maše!

-          Joj, njena deviza je "ne brini se ja wolim da pomazem sirotinji", nafrakala se para od onog idiota, a glupa kao noć... Ćuti sad, evo je!

-          Joj, Nenade, ne bih te ni poznala, ali ličiš na Maju, ne-vi-dje-no...!

-          Jao, Kićo, dušo moja, jesi ti to farbala kosu?

-          Ne, što?

-          Pa sva mi nešto sijaš!

-          Ma, malo sam je istezazala...

-          Pao klavir, ubio pingvina...

-          Šta?!

-          Ma opušteno, nije bitno...

-          A jel mogu ja da sednem malo sa vama, ubiše me ove štikle...

-          Sedi, Kićo, baš kao da sam te i sam pozvao...

-          Jao, srce, moje... A šta radite vas dva momka ovde bez devojaka?

-          Kićo... šta će nama devojke, kad smo nas dvojica vereni? Jeli tako, Nikola?

-          Tako je, Nenade... ha ha ha...

-          Jao, srca ste... evo da vam Kića da poklon za veridbu... Donela ja Veri, ali ona nije kući, pa da ne vučem nazad...

-          Hvala ti Kićoooo... a jel to ova upakovana kutija?

-          Ma, da... uzmite, za veridbu... i neka vam je sa srećom!

-          ...A jel možemo sad da otpakujemo?

-          Ma nemojte sad, otpakujte kući!

-          Jel kafa?

-          Ne.

-          Fen za kosu?

-          Nije.

-          Mikrotalasna?

-          Nije!

-          Frižider?

-          Ne lupetaj! Ja sam vama kupila, ne znam šta, za ne znam za šta sve... preko onog kupujte iz fotelje... Aj sad, uzmite ovo i marš kući!

-          Dobro, hvala puno, idemo ovo da priključimo, samo ne znam šta...

-          Kako ti je sestra? Nisam je videla... ne pamtim!

-          Slabo pamtiš... videla si je juče!

-          Ma, pre juče... ne pamtim!

-          A kako je tebi bilo u braku?

-          Pa ja nisam znala da sam u bila braku dok mi nije stigla tužba za razvod braka... a ja, luda pa pitam, što, ja nisam porodična žena...

-          E, Kićo, tebi je porodica ona, što dodje za sv.Nikolu i pojede krtinu. Tvoja porodica je kao šargarepa.. . sve što vredi je pod zemljom!

-          Nemoj mi vredjas porodicu!

-          Jaka ti porodica, samo onog tvog kuma cenim!

-          Idiote... imbecilni!

-          Tebe Kićo uopšte niko nije zvao, da ovde dodješ!

-          A, tako znači, dobro ... idem!

-          Pa, gde ćeš Kićo uvek tako dodješ na dva minuta, ajde svrati Kićo...opet  neki drugi put!

-          Zapamtićeš ti mene! I-su se!

-          Ej, Kićo, a eno ti Vere, sad došla, video sam je kroz izlog, a ti ostala bez poklona!

http://www.facebook.com/groups/chaplinmoviespopcornandbeer/

Znaš

Mirisi mamurnog mora

Misli zakucane ekserom

Naidjoh na fejsbuku na jednu zanimljivu objavu.

„Znaš onaj osećaj, kad staneš pred ogledalo i kažeš, roditelji, svaka vam čast!“

E,do mojega... Pa, ne znam!

Ja, kad stanem pred ogledalo, vidim da sam od oca nasledio veliki nos, klempave uši i proredjenu kosu... Osim toga, nasledio sam još i visok pritisak, sklonost ka bolestima srca, alkoholu i nepredvidivu ćud... A od majke, malu bradu i mutne oči... I još hroničnu nervozu i prgavu narav!

E sad, baksuzluk od koga sam nasledio, verovatno od oboje, jer su oboje rodili baksuza! Nekome otac još za života kupi novi auto A klase, a ja od mog nisam dobio ni matorog stojadina od 10 000 dinara. Nekome neoženjeni ujaci, stričevi, udovice bez poroda, tetke i ujne, tamo po Amerikama i Australiji, ostave sva svoja imanja po Srbiji i još i veliki konto na deviznim računima! Moji stričevi, ujaci, tetke i strine žive po Srbiji i imaju, sve zajedno, brat bratu, ali stotinjak dece, unuka i praunuka... Dobra stvar je što imam puno braće i sestara... Loša stvar je što, osim jednog brata, ostale nisam video zadnjih deset-dvadeset godina, i još od doba kad smo svi bili deca... Pa, kome treba baksuz? Toliki baksuz da ni kod kuće, ni u stanu, ne može da se zakači na najpopularnijeg provajdera „Komšijin internet“, nego mora da ga plaća, kao poslednji bednik...!

O svom proteklom ličnom životu ne želim ni da mislim niti da pričam... O budućem... pa, nisam gatara ali jesam pisac i mogao bih sad da smislim na stotine najfantastčnijih životnih prilika, koje sad tamo negde čekaju da se pojavim... Jer, ja najlepše umem da sanjam budan, širom otvorenih očiju... Ostali, pravi snovi, od nekog ko spava dva-tri sata dnevno, i to ne svaki dan, nisu mnogo ružičasti... Na žalost.

Ali... Zašto ovo ali? Zato što je tako u životu... Posle svake kiše dodje sunce, svaki lovac se jednog dana iz lova vrati sa trofejom i čak i svaka ćorava koka ponekad ubode neko zrno!

O sebi mislim da sam najpametniji, najtvrdoglaviji i najsebičniji čovek kojeg znam... I uzimam sebi za pravo da ispravljam sve krive Drine, svim lopovima kažem da su lopovi i da svaku nepravdu osudim makar rečima, ako ne mogu delima... I volim sve ljude, jer ljudi su u svojoj suštini dobri, samo ih kvare životne okolnosti, loši uticaji i... večna instiktivna težnja za spajanjem muškog-ženskog i produženje vrste... bez obzira na ljubav... Jer, ja imam ljubavi više za celo čovečanstvo, nego za samog sebe! I imam tu neukrotivu potrebu da o tome pišem i da to svima kažem! Ko razume, razumeće, a ko ne... pa, jednog dana naučiće...

I htedoh da ovo svoje razmišljanje prilepim kao komentar na onu objavu iz drugog pasusa, ali se predomislih... Ne samo zbog dužine... Zato što sam sebičan, zato što mislim da sam pametan i zato što želim da imam još jednu svoju sopstvenu objavu!

Eto!

http://onisuovdesanama.blogger.ba/