Reči su bez presedana. Misli su bez ograda. Stvarnost je nedokučiva. Potreba je do usijanja. Potreba za slobodom i raskidanjem okova... onih pod našom kožom i onih u našim glavama! Sve to svi želimo, a ne umemo da izgovorimo...! Slepi ispod kapaka! Slabi ispod mišića! Glupi ispod razuma! A onda će nam se odjednom pred očima pojaviti brojevi! Nizovi nula i jedinica. Zaslepiće nas svojom istinom! I tada ćemo videti Matrix!

Izvršiću srpsko ritualno samoubistvo, ubiću se od rakije! Ili ću njihove laži, sada i ovde, da razotkrijem...

2. 5. 2013.

Kad ti kažem da te volim, ne veruj mi baš svaku reč!




Ljubav je izgovor za život.

Ljubav je izgovor za seks.

Ljubav je... samo još jedna izlečiva bolest.

Ljubav je jedno produženo pijanstvo.

Kad ti kažem da te volim, ne veruj mi baš svaku reč!

Skinuću ti parče oblaka i, umesto suze, kišu iz njega ću ti pokloniti!

Otkinuću zrak sunca i ostaviti u kutiji šibica, da ga čuvaš, kao svica...

O tebi sam samo vetru pričao, ali se on obešenjak svuda razduvao i sve odao... Tu priču sad i vrapci znaju.

Svakog proleća po vetru ti pošaljem poruku. Odgovor mi donese svake jeseni, na uvelom listu...

Nisam ja ono što kažem. Ja sam ono što odćutim.


Објавио у
Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...