Šljiva je čudo

Šljiva je čudo. Manifestuje se se u više stanja. Sveža je samo u jednom vremenskom periodu, u kasno leto i ranu jesen. Tad se može ubrati sa drveta, a ograničen broj ljudi može sesti u hlad ispod. Pravilo je, da što je plod krupniji, drvo je patuljastije. Nema tu mnogo hlada. Suva se pakuje u malim količinama i prodaje širom sveta. Tečna je najsuperiornija: što se više konzumira, čoveku daje više samopouzdanja. Tad niko lepši, pametniji ni jači od njega! Zadnja manifestacija često se ogleda na licu, ispod oka. Ona se najponosnije nosi, i o njoj se dugo pripoveda... Ej, Srbijo, među šljivama! Pa, nećeš valjda među knjigama!?

Oproštaj od Lakija

Beograd, 2012. godine.

Laki je nervozno šetao po praznom klubu, pogledajući svaki čas u veliki zidni sat sa kukavicom. Bilo je skoro osam uveče. Daljinski telefon mu je bio u džepu, ali nije zvonio…

21. decembar 2012. godine…

Marija je još od juče popodne ležala u porodilištu. Imala je sve znake skorog porođaja, kad ju je na brzinu izveo iz stana, smestio u auto i odvezao tamo. Znaci su bili preuranjeni. U dogovoru sa lekarem, ipak je ostala da leži u porodilištu, jer lekar je smatrao da bi do porođaja moglo doći u naredna dvadeset četiri sata...

Prošlo je 25 sati…

Kako se svet, po Majanskom kalendaru, primicao svom kraju, topilo se i Lakijevo strpljenje. Nije ni pomi-šljao na najavljenu propast, iako je svuda vladala naelektrisana atmosfera, pa se po restoranima organizovao Doček Smaka Sveta, a grupa Smak se okupila za koncert u Beogradu. Aman bre, ljudi, svet ne nestaje po najavi staroj pet hiljada godina, nego neumitno klizi ka svojoj propasti decenijama. Pa opet, za Lakija neće biti propa-sti, nego radosti zbog rođenja naslednika! Osećao je Laki da će beba biti dobro. Proteklih meseci, baš zbog Mari-jine kasne trudnoće, bili su stalno na pregledima i vežba-ma održavanja trudnoće. Beba je dobro napredovala! Marija se držala medicinskih saveta u pogledu ishrane i načina života, pa je čak i on, Laki, prestao da puši! Ipak, iščekivao je zvonjavu telefona, pošto više nije hteo zvati porodilište. Odustao je od telefoniranja, više nije mogao dosađivati sestrama na prijemnom. Zapamtio je imena svih dežurnih, čak i kad se smenjuju, ali nikakvih novosti nije bilo. Na kraju su ga posavetovale da ne zove više, obećavši da će one njega nazvati čim se situacija pro-meni.

Oglasi se zvonce na ulaznim vratima. Znak da je neko ušao.

Laki se okrenu, da bi se već u sledećem trenutku ši-roko osmehivao! Na vratima je bio Mile Desertić, prijatelj, sestrić, a eto sad već i pašanac. Oženiše se sestrama, Laki sa Marijom, a Mile sa Magdalenom Ranitijević!

Pozdravili su se lakim udarcem otvorenih šaka.

„Gde si, Mishelin, šta ima?“, pitao je Laki nasme-janog prijatelja.

„To sam i ja tebe hteo pitati“, odgovori Mile. „Još nema vesti?“

Laki je uzdahnuo: „Nema“, reče kratko.

„Ma, biće Lakiša, sve u redu, već koliko noćas dobićeš sinčinu, da ima Mihailo s kim da se igra.“ Mihailo, njegov sin, tek što nije napunio godinu dana.

„Znam i sam, ali šta mogu kad sam nervozan! Ne do-bija se svaki dan u pedeset drugoj godini života naslednik!“ Laki se nasmeja: „Odakle ti?“

„S posla.“

Mile je postao vlasnik agencije za obezbeđenje i nije više radio noću, kao nekad.

„Hajde sedi, da popijemo nešto“, ponudi ga Laki.

„E, ne mogu, žurim, čeka me Magdalena, da oku-pamo Mihaila… Popićemo ako noćas dobiješ vesti. Odmah me probudi, to sam došao da ti kažem.“

Ispratio ga je prema vratima kluba.

Mile je na vratima malo zastao, naglo se okrenuo i zagrlio Lakija. Ćutali su par trenutaka zagrljeni, da bi se najzad odmakao.

„Vidimo se, Lakiša!“ rekao je i izašao u veče…

Lakiju su, zamalo grunule suze. Suzdržao se, ali je jedva čujno prošaptao: „Lepo je imati prijatelja…” Krenuo je niz klub.

Dah mu zastade!

U fotelji, pored kase, sedeo je isti mladić u beloj odeći koga je video pre dve godine, na sahrani Magdalene Simonović i njenog brata! Ozbiljno ga je posma-trao.

„Čekao sam te više od dve godine,“ rekao je Laki, kad je uspostavio kontrolu nad sobom. „Obećao si da ćeš ponovo doći!“

Aleksa Lakić se gorko nasmejao. „Znam“, odgovorio je.

Gledali su se ćutke par trenutaka i Laki sede na dvosed, nasuprot gosta.

„Nećemo se rukovati“, nasmeja se nervozno Laki.

Aleksa Lakić, onaj mlađi, nije na to odgovorio, već se malo zamisli, pa progovori:

„Odlagao sam ovaj susret maksimalno. Od našeg prethodnog susreta u mom svetu prošlo je svega tri dana. Znam da sam ti ostao dužan mnoge odgovore i zaslužio si ih. Moj glavni zadatak bio je da zaštitim tvog budućeg sina, Aleksu Lakića Juniora, koji će se roditi za nekoliko sati. U tome smo obojica uspeli!“

„Ali… ti kažeš Aleksa Lakić Junior?“ prekinuo ga je Laki. „Ja sam planirao da sina nazovem po svom ocu, Lazaru…“

Aleksa Lakić ga je ozbiljno pogledao u oči i bilo je u tom pogledu neke tuge.

„A jesi li o imenu sina već razgovorao sa Marijom?“ upitao je.

„Nisam, mislio sam, ima vremena…“ Laki zastade, u glavi mu zazvoni alarm! Nešto se tu nije uklapalo…

„Tvoj sin će se zvati Aleksa Lakić Junior i nećeš mu ti dati ime.“ Rekao je to oštro, poput presude i dodao tiše, gledajući ga u oči: „Žao mi je što ti ovo moram reći i ne-ma načina da se to lepo kaže. Ti, Laki, nećeš dočekati rođenje svog sina. Aleksa Lakić Junior rodiće se noćas, ali tvoje srce neće izdržati dotle. Umrećeš mirno, u snu. To je ono što će se dogoditi. “

„Zar ni sina da ne vidim?“ Laki se tresao.

Aleksa Lakić je ćutao. „Znam, nije isto kao kad sina držiš na rukama, ali ako će ti biti lakše, tvoj sin će izgledati upravo kao ja, zato što sam ja njegov klon!“, oglasi se najzad.

Laki je pogledao u mladića kao da ga prvi put vidi. Tražio je sličnosti. Te oči, kako nije odmah primetio, to su Marijine oči, samo zelene! Mnogo Lakića imalo je zelene oči! Eto i Mile, i on je iz loze Lakića! Imaju iste oči! Nos… nos je isto Marijin. Pravilan, dugačak… A šta ima moje? Oblik glave, jaka brada? Zar je moguće da on ipak jeste moj sin?! Rekao mi je da je moj potomak, ali sin…? …Ne, šta ja pričam, ovo nije moj sin, ovo je samo slika napravljena od vazduha!

Laki je uzdahnuo i spustio glavu.

„Nije isto…“, prošaptao je.

„Žao mi je…“, ponovi Aleksa Lakić.

Tišina se poput zida spustila između dva čoveka, oca, i slike njegovog sina. Laki je sagnute glave želeo da mu se svest isprazni. Terao je misli od sebe, kao što kočijaš tera vrance u zaprezi. Poželeo je da umre istog trenutka. Šta više da čeka? Šta ga još interesuje? Ali, misli su se vraćale i on se uhvati za jednu kao davljenik za slamku spasa.

„Ali… ako bih sad zvao hitnu pomoć… možda… možda…?“

Aleksa Lakić je bio oštar: „Medicina 21. veka ne po-znaje metodu transplatacije srca u roku od nekoliko časova! Ali, ako želiš, ti ih pozovi…“

Laki se odlučio.

„Ne želim“, reče i ponovo odlučno pogleda u svog sina kloniranog. „Ali, sada želim odgovore!“

Ustao je i popeo se na galeriju. Posle nekoliko minu-ta vratio se, noseći u ruci malu kožnu beležnicu. Ponovo je seo nasuprot mladića.

„Znaš li šta je ovo?“ upitao je, posmatrajući ga pa-žljivo.

„Znam. Tvoj predak je u tu beležnicu upisivao svoje susrete sa mnom “, rekao je mirno.

Laki je rastvorio beležnicu, stisnuo palcem listove i pustio ih da se poput karata preslože sa desne na levu stranu. Kao da je niz crteža naterao da se pokrenu.

„Ovde ima sto osamdeset šest zapisa, za šest godi-na, od čega sto deset u zadnjoj godini, a skoro trideset u zadnjem mesecu pre nego što će moj jadni predak ubiti onu sirotu decu!“ Lakijevo lice je bilo ukočeno kao u bakarne statue. „Pročitao sam te bajke od prve do posle-dnje strane za ove dve godine toliko puta da sam svaku reč naučio napamet!“

„Dosta toga sam lagao,“ rekao je mirno Aleksa Lakić.

Laki je spustio beležnicu na sto i blago ju je pomi-lovao.

„Kako da znam da ne lažeš i mene?“ Gledali su se nekoliko trenutaka pravo u oči.

„Zato što sam sad prvi put došao neovlašćeno, u svoje ime. Sve do sada to mi je bio posao!“, odgovori Aleksa Lakić, ne spuštajući pogled.

„Zašto?“ kratko je pitao Laki.

„Jer osećam da sam ti dužan! Hteo sam da shvatiš kako je sve što sam uradio bio način da sprečim eliminaciju tvog sina! Kad bih počeo priču ispočetka, trebalo bi mi više vremena da je završim, nego što ga ti još imaš!“ Aleksa Lakić mlađi prvi put se pokrenuo i u ruci mu se stvorio uređaj sličan tabletu, kakav je Laki kod njega prvi put zapazio pre dve godine, na groblju. Spustio ga je na sto.

„Prvo pitanje je da li ti želiš da mi veruješ ovo što ću sad da ti ispričam?“, pogledao ga je upitno, dižući jednu obrvu.

„Imam li drugog izbora?“ odgovorio mu je Laki pi-tanjem.

„Bojim se da nemaš. Imaš izbor da me saslušaš, ili ja mogu i da odem…“ rekao je Aleksa Lakić uverljivo.

Laki je samo klimnuo potvrdno glavom.

„Najpre, moja mentalna slika, dolazi iz budućnosti, 299 godina od danas. Dolazim iz Bellanda, megapolisa koji je nastao spajanjem Beograda, Novog Sada i Niša. Svet je sasvim drukčiji. Belland je jedan od gradova Republike koja pokriva područje Evrope. Pre više od dvesta godina globalno natezanje SAD, Rusije i Kine pretvorilo se u rat svetskih razmera. Republika je ostala neutralna. Rat se završio pobedom Rusije. Na neki način pobedila je i Republika, koja je sukobe izbegla neutralnošću. Posledice rata su bile stravične. SAD se raspala. Rusija je stvorila Zakavkašku uniju, u kojoj je danas veći deo Azije. Kina se ogradila i uvela karantin prema ostatku planete. O Južnoj Americi i Africi se ne zna gotovo ništa. Republička armija čuva granice, štiti gradove od bandi, ali i od Zakavkaške unije, koja ima ideju da joj je Republika nešto dužna za reparacije rata. Repu-blika i Unija su u permanentnom sukobu, ali u vidu ogra-ničenih operacija po granicama zahvaljujući ravnoteži vojne moći. Podeljene su interesne zone i odatle se nemilosrdno izvlače resursi. Glavna prednost Republike su međudimenzionalna putovanja, čiji je izumitelj upravo tvoj sin, Aleksa Lakić Junior.“

Laki se pokrenuo. Prvi put, od početka izlaganja, on je imao pitanje.

„Moj sin će otkriti međudimenzionalna putovanja? Kakvo dobro je to donelo? I sam kažeš da je planeta u kolapsu?“

Aleksa Lakić je za trenutak zaćutao razmišljajući, pa nastavio:

„Nemam sve informacije kakve su se aktivnosti od-vijale na međudimenzionalnim putovanjima. Pomenuo sam ti ravnotežu moći. Republika ima tehnologiju puto-vanja kroz dimenzije, a Zakavkaška Unija ima vrlo efikasnu odbranu. Zato se putovanja odvijaju samo na teritoriji Republike. Pravo da ti kažem, više i nisam siguran šta sam radio, niti šta sam postigao. U zadnje vreme desile su se stvari koje su me pokolebale u uverenjima, ali to nije nešto što bi ti razumeo. Biće bolje da nastavim priču o tvom sinu. Aleksa Lakić Junior će sa majkom Marijom uskoro otići u Pariz i tamo će provesti detinj-stvo. Biće to vrlo inteligentan dečak, željan znanja, i obrazovaće se na najprestižnijim evropskim univerzitetima. Postaće vlasnik nekoliko doktorskih disertacija, od kojih su najvažnije dve; iz fizike i psihologije. Upravo kombinacijom te dve nauke, otkriće mogućnost prelaska kroz dimenzije! Živeće dugo, nadživeće svoje potomstvo. Agenti koji rade posao koji je Junior osmislio kloniraju se iz njegovih gena. Zato je vrhunski prioritet Republike da se Aleksa Lakić Junior sačuva od neprijateljskog delovanja. Zbog toga je njegova loza najčuvanija državna tajna, za koju znaju samo odabrani. Nedavno sam saznao da sam upravo njegov klon i kao takav dobio zadatak da poništim teroristički napad jednog našeg od-beglog agenta, utoliko opasnijeg što je klon Magdalene Ranitijević. Takođe nosioca superiornih gena.“

„Milova Magdalena…? Ima superiorne gene?“

„Ana Simonović je napravila divljački vremenski udar, koji je istog trenutka promenio i tvoju i moju stvarnost! Niko više ne zna kakva bi bila stvarnost da se Ana nije umešala. Iako nije uspela u onome što je naumila, isijala je deo sopstvene mentalne energije na sve one na koje je uticala. Ne znam, to je samo moje mišljenje, a možda i nisam u pravu… Ali znam… U mom poslu, svaki put kad utičem na nekog, ja mu predajem deo sebe. Dovoljno moći da uradi ono što sam želeo da postignem! Ovo je pitanje, kao, „šta je starije, kokoška ili jaje?“ Da je Ana Simonović znala preciznije da udari, mi sad ne bi pričali, niti bi postojali, a kakav bi svet bio, to bi bilo da prosuđuju na onima koji u njemu žive!“

„Ta Ana… ona je bila zla sila koja je obuzimala Magdalenu, Roksandu, Magdu…?“

„Da. Ona je bivši agent MDO koji je ukrao uređaj za međudimenzionalna putovanja i pobegla je izvan kupola. Prvi udar na vreme je napravila 1895. godine, kada su se Magdalena i Aleksa Lakić upoznali. Napadala je redom sve Simonoviće i Lakiće. U prvom udaru je promašila. Aleksa Lakić je ubio Magdalenu Simonović zbog neuzvraćene ljubavi. Morao sam izvesti 186 susreta sa Aleksom Lakićem da bih amortizovao uticaj udara na bu-dućnost! Moj zadatak je bio da sprečim udar na Juniora, štiteći njegove direktne pretke, tebe i Mariju Ranitijević. Ana je ukrala osnovni uređaj, ali on funkcioniše uporedo sa nizom kontrolnih uređaja koji mu daju pravac, smer, tačan trenutak mešanja. Nedostajao joj je i Pretvarač Temporalnih Odsjaja. Zato sad ti mene ovde vidiš kao da sam stvarno prisutan, dok se Ana svuda pojavljivala poput aveti i lutala je po prošlosti. Ja sam bio u pred-nosti, jer sam mogao da napravim na desetine preciznih susreta, dok bi ona slučajno potrefila samo jedan.

„Ti si mene posetio samo jednom, na groblju, a ina-če me je posećivao neki dečak.“

„Dečak je bio moja mentalna projekcija tvog sina… Znao sam da si dugo patio što nemaš potomstvo i moja procena je bila da će upravo dečak imati na tebe najpovoljniji uticaj!“

Laki se sa mukom nasmejao.

„Mnogo ti znaš, priznajem, ali to ne znači da ti verujem…“, dodao je tiho.

Aleksa Lakić se takođe nasmejao.

„Ja znam da ćeš mi do kraja razgovora poverovati. Kako znam? Pa zato što ja dolazim iz budućnosti!“

Laki je pogledao Aleksu Lakića u oči: „Kažeš, možeš da mi pokažeš mog sina? Sada?“

Aleksa Lakić je dohvatio tablet i gurnuo ga ka sredini stola, bliže Lakiju.

„Mogu da ti slikom pokažem sve najvažnije trenutke njegovog života, ceo život u par sati! Jesi li spreman?“

„Sačekaj,“ rekao je Laki. „Mile… Mile se malopre na vratima, od mene oprostio… Jesi li mu rekao?“

Aleksa Lakić mu se uneo u oči.

„Ne zna. Ali će mu sutra i do kraja njegovog života, biti drago što je to učinio. Ja sam ga samo malo pogurao…

“Srba će ostati koliko za pod jednu šljivu”

Jednom…. možda… čak i vrlo verovatno, i bude ostvaren ovakav scenario budućnosti kakav su opisali Lazar Janić i Stevan Šarčević u romanu “Sam, ispod šljive”. Kažem vrlo verovatno, jer se upravo, na ovom evropskom tlu, dešavaju neke stvari, javne i tajne, koje vrše selekciju naroda po raznim osnovama. Pripreme za budućnost su uvek dalekosežne, temeljne i jako dugo traju, tako da liče na istoriju napisanu nevidljivim rukama pojedinaca. Podela sveta je budućnost koju ne mogu izbeći ni Srbi.

Lepo napisano štivo. Jednostavnost rečenica je odličan način da se opišu dogadjanja i akcije koje našem sadašnjem umu nisu poznate. počev od tehnike, pa preko umne i psiho aktivnosti aktera iz vremena pređašnjeg i vremena budućeg.

Čitanje mi je otežavalo mestimično teško praćenje radnje, prvenstveno jer se ona vrlo brzo i vrlo često prebacuje iz jednog vremena u drugo. Osećala sam se kao ping-pong loptica trčeći umom i okicama par vekova nazad i napred po vremenskim nitima.  Hahaha... Likova je podosta, akcije takodje, i ovo svakako nije roman koji je dosadan. Glavni junak, nosi isto ime u svim vremenima, što je u skladu sa temom romana, kloniranje pripadnika superiornih loza (u ovom slučaju to je srpska loza), ali ne kao vladajućih pojedinaca, već kao izvršitelja nevidljivom rukom napisanih naredbi. Ipak, i to je malo otežavajuća čitalačka okolnost, ali svakako tera um na akciju… zar to i nije suština SF romana?

“Srba će ostati koliko za pod jednu šljivu” pročitaše iz stare, vekovima švercovane knjižice iz sela Kremna, dva različita, iz lažne udobnosti pomerena Srbina, sedeći ispod GMO šljive. Samo im je falio miris i ukus požegača….ali to je bilo na nekoj drugoj vremenskoj niti. Istorija ide dalje, nevidljivim rukama pojedinaca ispisana.

Dakle, ko želi da sazna šta će biti u glavnim crtama sa svetom, po vrlo logičnom sledu sadašnjih događanja, preporučujem da pročita roman "Sam ispod šljive"…..ko zna, možda se i nadjemo nekad na nekoj vremenskoj niti.;)

Za obojicu autora po : cmok: cmok: za uživanje u čitanju.

LJILJA MMM

(komentar preuzet sa foruma Krstarice)

Sam, ispod šljive u prodaji!

„Nije loša ova GMO šljiva. Znaš li da su ovde nekad rađale požegače?“ Klinac koji je uzbrao šljivu izgledao je kao jebeni dendi iz donjeg grada. Vrana kosa mu se po zadnjoj modi kovrdžala preko čela, imao je lice kao da su ga remasterovali za filmski spektakl i filozofsko-zabrinuti pogled prodorno zelenih očiju. Bio je odeven u vikoplast koji je poprimio zelenoplavkastu nijansu u skladu sa okolinom.

„A?“, trže se Milivoj Jovanović, nikako ne očeku­jući pridošlicu, a ponajmanje nekog ovakvog. Pomalo se kolebao oko pomisli zašto li ga nije primetio sve dok se ovaj nije našao tačno iznad njega. Da li je to bilo zbog maskirne opreme ili zato što se Milivoj totalno isključio iz okoline? Teško je to bilo proceniti, jer Milivoja je progonio poslednji pogled koji je Ana Simonović bacila na njega. Pogled kao u devojčice, pomalo naivan, pomalo tužan. Nikako ga se nije mogao osloboditi.

„Požegače, stara sorta, sad istrebljena. A negde na paralelnoj niti ovi brežuljci vrve njome.“

„Ko si ti?“, pribrao se najzad Milivoj i upitao najlogičniju stvar koja mu je pala na pamet.

„Aleksa. Donedavno MDO agent, Lakića klon. A ti mora da si policajac koji je jurio Anu.“

„Da. Policajac koji ju je jurio i ubio“, odgovorio je ne razumevajući zašto se ispoveda nepoznatoj osobi. Nekako je to bilo prirodno, kao što jezik sam od sebe kreće ka šupljem zubu.

„Ne deluješ posebno euforično zbog toga“, reče mladić ozbiljnim tonom. Ta rečenica bi Milivoju u bilo kojoj drugoj prilici delovala ironično, ali ne sada i ne ovde.

„Zašto bih bio?“, zapita sa neugodnim osećajem svraba na čelu. Došljak mu uputi dugi ispitivački po­gled, otkide još jednu šljivu, pa zapita:

„Lepa je bila Ana, zar ne? Lepa?“ Milivoj se priseti glatkih pokreta dugačkih udova, smrtonosnog plesa izvedenog pred njegovim očima i crne kose koja se vijori poput vela. Da bila je lepa. Lepa kao lasica u kokošinjcu.

„Vrlo lepa“, reče iskreno. Aleksa klimnu ozbiljno glavom, spusti se u travu pokraj njega i uzdahnuvši sede oslanjajući se o stablo leđima. Milivoj ga ponudi cigaretom, on uze, a Milivoj izvadi poslednju, pa zgužva praznu paklicu.

„Jesi li telepata?“, upita pripaljujući.

„Najbolji“, odgovori mladić povlačeći dim sa uživanjem i posle kratke stanke doda: „Mislim da neko vreme neću koristiti taj talenat.“

„Jesi li bio u meni?“, zapita Milivoj sa zebnjom. Nije voleo kad mu neko brljavi po mislima.

„Jesam. Znaš, smešno je to. Dok sam dolazio ovamo, bio sam siguran da ću te ubiti. Na tvoju sreću video sam ti misli. Shvatio sam da smo lice i naličje istog ogledala“, reče pridošlica ozbiljno.

 „Je l’ da?“, zapita Milivoj sve ubeđeniji da sa momkom nije baš sve kako treba.

„Vidiš, oboje smo imali isti posao. Ubiti Anu. I oboje smo se hiljadu puta zapitali: zašto?“

„Da se dodvorimo glavonjama?“, nagađao je Milivoj.

„Tačno. Da se dodvorimo krvopijama koje isisavaju životne sokove iz nas. Da odradimo njihove prljave poslove“, zagleda mu se klinac u oči svojim zelenjavim pogledom.

„Jebeno.“, reče Milivoj, sve zbunjeniji njegovim nastupom. Bilo je nečega u njemu.

„Doveli su ovamo tebe i najzloglasnijeg likvidatora Međudimenzionog odseka. Zašto? Da ubijete jednu ženu? I to vam nije bilo dovoljno. Dovukli ste i armiju sa sobom.“ Klinac se najednom smračio, kao da je besan zbog nečega. Milivoj ga odmeri sa negodovanjem. A šta je trebalo da urade? Da dovedu hor bečkih dečaka, ne bi li sjebali superklona A klase?

„Armija je ovde zbog nekakve revolucije“, pobuni se. Mali je imao čudesan talenat da stvari okrene naopačke i rasturi mu misli. Najednom se osećao krivim.

„Revolucije? Šta to pričaš?“, iznenadi se Aleksa. Milivoju bi drago što je najzad nestalo njegove superiornosti i zažali što ni sam nije mnogo više znao o toj zemljoradničkoj pobuni.

„Neka seljačka buna, jebem li ga. Armija je u punoj pripravnosti“, reče neodlučno.

„Dakle, uradila je ono što joj je bio cilj. Ne verujem da je vredelo njenog života, pa ipak...“

„Ipak?“, Milivoj je postajao sve zainteresovaniji. Koliko god sumanuto delovao, to što je klinac pričao bilo je i više no razložno. Nije Milivoj baš sve razumeo. Ništa o Aleksi nije znao. Koliko god dobar istražitelj bio, nikakve šanse nije imao da probije empatičke štitove Juniorovog naslednika. Nije mogao videti njegovu tugu, nije spoznavao očaj što mu je razdirao grudi, niti je znao da bi Aleksa najradije zagrlio Aninu lešinu i ridao. Kako je mogao poznati njegove misli? Kako je mogao probiti odbranu super-klona stvorenog za psihičke udare? Nije razumeo da se Aleksa kaje što je gubio vreme proučavajući MDO arhive. Možda bi još bila živa da je smesta krenuo, možda ne bi sad ovde mudrovao nego bi je ljubio, ljubio, ljubio, baš onako kako je trebalo da bude.

„Sve je ovde. Pročitaj ako te zanima.“ Aleksa pruži Milivoju neku knjigu. Pravu knjigu, kao iz muzeja. Na koricama je bila retardirana fotka nekog starkelje i krupnim slovima ispisano: KREMANSKO PROROČANSTVO.

Kupi knjigu

ISBN 978-86-6317-032-2

Izvor: Znak Sagite

U izdanju "Nove poetike" pojavio se futuristički akcioni roman neobičnog naziva "Sam, ispod šljive" Stevana Šarčevića i Lazara Janića. Knjiga je završni deo trilogije „Oni su ovde sa nama“ Lazara Janića.

Šta bi bilo kada bi imali mogućnost da promenimo tok stvari? Izmenimo svoju prošlost ili čak tuđu? Kreiramo savršeni svet u kojem je svima lepo, rade samo ono što vole i u kojima uživaju, dok klonovi obavljaju poslove koji drugi ne žele?

Evropa budućnosti je Republika u kojoj je ujedinjen čitav narod. Svi žive u miru i bogatstvu, ali i u neznanju, tačnije nezainteresovanosti. Odsustvo kapitalista i izvršavanja „prljavih poslova“ dovodi i do odsustva pitanja o stanju stvari i poreklu. Niko se ne pita zašto je sve tako kako je.

Zakavkaska unija, koja se nalazi van zidina savršene utopije, nije ono što se ljudima servira preko vesti.

MDO – Međudimenzionalni odsek, ima zadatak da sačuva takvo stanje. Jer, sa mogućnošću putovanja po vremenu, a samim tim i izmeni istog, opasnost nije zanemariva. Kada Ana Simonović, razočarani klon A klase krade tzv. adapter koji joj dozvoljava da se nađe u vremenu njenog izbora i počini razne zločine, detektiv Milivoj Jovanović dobija zadatak da je likvidira.

Pokušajem da uništi Aleksu Lakića, čoveka u koga je igrom slučaja zaljubljena, ona se u stvari bori protiv svoje strasti. Da bi situacija bila još gora, isti taj Aleksa Lakić, koji je agent MDO-a angažovan je da uništi nju.

Armija protiv jedne žene.

Ljubav, spletke, laži i na sve to davno zaboravljeno proročanstvo, odvešće čitaoca u svet koji alternativnu istoriju pokazuje na malo drugačiji način.

Pridružite se junacima drugoga sveta – drugoga vremena.

***

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

821.163.41-31

Sam, ispod šljive / Lazar Janić, Stevan

Šarčević. - Beograd : Nova poetika, 2013

(Beograd : Naučna KMD). - 244 str. ; 17 cm. -

Tiraž 1.000.

ISBN 978-86-6317-032-2

COBISS.SR-ID 201008652

***

Radnja romana nas vodi trista godina u budućnost, tačnije u 2311. godinu. Svet je isparčan na nekoliko velikih geopolitičkih celina, među kojima se po izuzetnom blagostanju ističe Evropa, jedinstvena republika naseljena jednim narodom. Njeni stanovnici žive gotovo isključivo u megalopolisima. Čak i ako nisu zaposleni, uživaju visoke apanaže koje im omogućavaju luksuzan život. Poslove koje niko ne želi, obavljaju roboti i dopelgengeri, beslovesna klonirana čovekolika bića upravljana sistemima iz gradova. Negde na granicama Evrope vode se ratovi, o kojima se uglavnom zna preko herojskih saga emitovanih kroz mas-medije, ali to je na margini interesovanja zadovoljnih Evropljana.

U tom i takvom svetu, detektiv Milivoj Jovanović dobija zadatak da istraži krađu uređaja za putovanje kroz vreme, ali, takođe, i eliminiše kradljivca, nekadašnjeg agenta Međudimenzionalnog odseka (MDO) Anu Simonović, koja, izvesno, stoji iza zločina. Trag vodi van grada i on izlazi da bi otkrio da je svet mnogo drugačiji od onoga kakvim ga je zamišljao... Da stvari nisu onakve kakvim se izdaju, shvatiće ubrzo i drugi MDO agent, Aleksa Lakić, koji se otiskuje na vremensko putovanje u nameri da zaustavi odbeglu Anu Simonović, s kojom je bio u emotivnoj vezi.

Velika jurnjava po vremenskoj osi, jurnjava u realnom vremenu, Kremansko proročanstvo i neočekivana otkrića smenjuju se bez ikakve kontrole. U vrtoglavoj akcionoj priči mešaju se likovi iz različitih epoha tokom gotovo 500 godina, a super-agenti, žrtve genetskih manipulacija i tehnologija budućnosti sukobljavaju se na čvornim vremenskim petljama sadašnjosti i alternativnih budućnosti.

„Art Anima“

***

Jeste li leteli po vremenskim nitima tražeći prijatelje i neprijatelje?

Jeste li se seksali sa podatnim klonovima koji su, možda, ljudska bića?

Sigurni ste da je ova sadašnjost vaša, međutim u to veruje i vaša replika u nekoj drugačijoj sadašnjosti. Onda, koji ste to Vi: ovaj, onaj, ili oni tamo treći? Ili, četvrti...?

Takva iskustva i saznanja nudi knjiga „Sam, ispod Šljive“ Stevana Šarčevića i Lazara Janića futuristički akcioni roman koji čitaoca ostavlja bez predaha. Ličnosti iz različitih vremena tokom 4-5 vekova, super-agenti, žrtve genetskih manipulacija i tehnologija budučnosti sukobljavaju se na čvornim vremenskim petljama sadašnjosti i alternativnih budućnosti nastalih zato što je Slobodan Milošević uspeo da izbegne rat.

Roman čvrste kompozicije, ubrzane radnje i odsečnog, modernog stila koji odmah ulazi u samu srž događanja. Upečatljiva vizija sveta, Evropske unije i Srbije u mogućim budućnostima, nastalim na marginama „Kremanskog proročanstva“.

Likove romana definišu ugrađeni implanti i ukrštaji superiornih gena, pojačavajući u njima ljubav i ljubomoru, zavist i osvetoljubljivost, seksualnost i perverznost, ali i neumornu akciju za prevlast na vremenskim čvorištima koja određuju moguće sadašnjosti i različite, zabrinjavajuće budućnosti.

Dva autora usaglašenog stila u romanu uzbudljivog, atraktivnog sadržaja i ubrzane radnje, ono što najmanje očekujete pod setno-sentimentalnim naslovom „Sam, ispod šljive“.

Milivoj Anđelković

***

Stevan Šarčević je domaćim ljubiteljima fantastike poznat uglavnom kao autor nagrađivanih kratkih priča iz domena fantastike. Priče je objavljivao u regionalnim zbornicima, časopisima, elektronskim magazinima i fanzinima. Objavio je zbirku poezije "Na tragu svetlosti" (2013) i zajedno sa piscem Milivojem Anđelkovićem učestvovao u u literarnom projektu "Naseljavanje Viz@ntije".

Lazar Janić je urednik izdavačke kuće "Nova poetika". Do sada je objavio romane: "Kuća obrasla bršljanom" (2011), "Veštičje ludilo" (2012), zbirku priča "Misli očešljane vetrom" (2012) i zbirku pesama "Mirisi mamurnog mora" (2011).

Istoriju pišu pobednici, zar ne?!

Šta bi bilo kada bi imali mogućnost da promenimo tok stvari? Izmenimo svoju prošlost ili čak tuđu? Kreiramo savršeni svet u kojem je svima lepo, rade samo ono što vole i u kojima uživaju, dok klonovi obavljaju poslove koji drugi ne žele?

Evropa budućnosti  je Republika u kojoj je ujedinjen čitav narod. Svi žive u miru i bogatstvu, ali i u neznanju, tačnije nezainteresovanosti. Odsustvo kapitalista i izvršavanja „prljavih poslova“ dovodi i do odsustva pitanja o stanju stvari i poreklu. Niko se ne pita zašto je sve tako kako je.

Zakavkaska unija, koja se nalazi van zidina savršene utopije, nije ono što se ljudima servira preko vesti.

MDO – Međudimenzionalni odsek, ima zadatak da sačuva takvo stanje. Jer, sa mogućnošću putovanja po vremenu, a samim tim i izmeni istog, opasnost nije zanemariva. Kada Ana Simonović, razočarani klon A klase krade tzv. adapter koji joj dozvoljava da se nađe u vremenu njenog izbora i počini razne zločine, detektiv Milivoj Jovanović dobija zadatak da je likvidira.

Pokušajem da uništi Aleksu Lakića, čoveka u koga je igrom slučaja zaljubljena, ona se u stvari bori protiv svoje strasti. Da bi situacija bila još gora, isti taj Aleksa Lakić, koji je agent MDO-a angažovan je da uništi nju.

Armija protiv jedne žene.

Ljubav, spletke, laži i na sve to davno zaboravljeno proročanstvo, odvešće čitaoca u svet koji alternativnu istoriju pokazuje na malo drugačiji način.

Pridružite se junacima drugoga sveta – drugoga vremena.

Andrea Baskin

Jeste li leteli po vremenskim nitima tražeći prijatelje i neprijatelje?

      

Izdavačka kuća "Nova poetika" bi trebalo početkom septembra da objavi futuristički akcioni roman neobičnog naziva "Sam, ispod šljive" Stevana Šarčevića i Lazara Janića. Knjiga je završni deo trilogije „Oni su ovde sa nama“ Lazara Janića i razjašnjava drevno prokletstvo porodice Lakić.

Stevan Šarčević je domaćim ljubiteljima fantastike poznat uglavnom kao autor nagrađivanih kratkih priča iz domena fantastike. Priče je objavljivao u regionalnim zbornicima, časopisima, elektronskim magazinima i fanzinima. Objavio je zbirku poezije "Na tragu svetlosti" (2013) i zajedno sa piscem Milivojem Anđelkovićem učestvovao u u literarnom projektu "Naseljavanje Viz@ntije".

 Lazar Janić je urednik izdavačke kuće "Nova poetika". Do sada je objavio romane: "Kuća obrasla bršljanom" (2011), "Veštičje ludilo" (2012), zbirku priča "Misli očešljane vetrom" (2012) i zbirku pesama "Mirisi mamurnog mora" (2011).

  

Prvi deo trilogije: „Kuća obrasla bršljanom“, Argus (2011.)

Glavnog junaka romana „Kuća obrasla bršljanom“, Aleksu Lakića Lakija, autor Lazar Janić na prvi je pogled opisao kao vrlo kontroverznu ličnost. Vraća se iz inostranstva u pravo vreme da budzašto otkupi obezvređenu imovinu nekog društvenog preduzeća i beskurpulozno zloupotrebljava hiperinflaciju da bi je pretvorio u sopstveni lokal. Robu nabavlja koristeći sluđenost tranzicionih gubitnika. Prema mušterijama nastupa sa prezirom i nipodoštavanjem, a njegovo društvo čini polusvet opasno blizak beogradskom podzemlju.

Pa opet, isti taj Laki je čovek koji sanja. Sanja kuću obraslu bršljanom, kuću iz koje je pobegao još 1985-te po očevoj sahrani, kuću u koju nije smeo da se vrati. Svet po kome hodi postaje tek skrovište od užasnog zaveštanja što mu ga otac ostavlja. Verovao u kletve ili ne, poslušao je majku i ostao daleko od rodnog sela. Vrativši se iz potucanja po svetu, naseljava se u Beogradu 1993. godine.

Dve godine kasnije upoznaje ljubav svog života, Mariju Ranitijević. Nažalost, s njom se budi i staro prokletstvo. Nehotice, stižu u Lakiće, gde u vanvremenskom obračunu ginu Marijina baka Magdalena, obdarena veštičjim moćima, ali i Lakijevi najrođeniji. Tek tada Laki spoznaje da je Marijina loza važna karika drevne kletve. Rastaju se, možda zauvek. Marija odlazi u Pariz.

Možda bi već i to bilo sasvim dovoljno za jednu napetu priču, ali daleko od toga da se pripovest tu završava. Lakijev prijatelj Mile Desertić počinje da sanja istu opustelu kuću, sustižu ga naizgled natprirodne nevolje, a Lakija kroz snove vodi tajanstveni dečak i upućuje ga na sve jasnije tragove, na sitnice koje će pokrenuti potragu i Lakija dovesti generacijama unatrag, sve do pretka s kojim je sve započelo. Jedino rešenje je sahraniti mošti njegovih nesrećnih žrtava. Da li će uspeti u svom naumu i samim tim spasiti svog najboljeg prijatelja i povratiti ljubav, saznaćete u ovom vrtoglavom romanu.

Drugi deo trilogije: „Veštičje ludilo“, Argus (2012.)

U drugom delu sage „Oni su ovde sa nama“, autor nas storijom „Veštičje ludilo“ vraća u prošlost porodice Lakić, ne bi li razjasnio zamršena pitanja ostavljena otvorenim u „Kući obrasloj bršljanom“.

Roman započinje izvodom iz “Letopisa Lakićke parohije”, paroha Nikodija Stefanovića. Kroz Letopise se upoznajemo sa životom Lakijevog pretka Aranđela Lakića i njegovog sina Alekse, od koga je prokletstvo, kako izgleda, i započelo. Laki stranicu za stranicom letopisa prati avanture svog pretka Alekse Lakića i njegovog vernog pratioca Vučka Lukovića. Međutim, u knjizi parohije Lakićke postoji skriveno mesto, koje Laki slučajno otkriva, gotovo istovremeno kad mu postaje jasno da je njegov prijatelj Milo, ne samo povezan sa prokletstvom, nego mu je najverovatnije i rođak.

I zaista, „Veštičje ludilo“ je svojevrsni letopis prokletstva familije Lakić. Tokom Lakijeve potrage i odmicanja po pisanijama Nikodija Stefanovića, sve je jasnija povezanost prošlosti sa dalekom budućnošću i roman lagano zaokreće ka trećem delu sage.

Prateći tragove iz letopisa i probijajući se kroz ponovljena snoviđenja, Laki shvata da njegova rodna kuća, za koju je verovao da je stožer drevnog prokletstva, u stvari nije izvorni dom Lakića. Proučavajući Letopise, otkriva da je Aranđelova kuća, uništena u požaru, bila locirana na brežuljku, podalje od kuće obrasle bršljanom. Iz pripovesti o Vukadinu Lukoviću, takođe delu zapisa koji prati, otkriva da je ulaz u prvobitni podrum obeležen.

Pa opet, možda „Veštičje ludilo“ i ne bi bila prava pripovest o kletvama i duhovima, da tu nije umešan Orhan Kalamperović, medijum, naizgled komičan lik i saradnik „Trećeg oka“ (sic!), posrednik između sveta živih i sveta mrtvih. On Lakiju kroz razgovore sa pokojnicima odaje dragocene informacije i najzad na videlo izlaze svi beočuzi komplikovane slagalice. Potraga se usmerava stotinjak metara dalje, vođena hrastom zasađenim rukom Vukadina Lukovića.

I naposletku, „Veštičje ludilo“ se završava hepiendom, otkrićem izvora zla, koje se kao zagonetka provlači kroz obe knjige ove sage. Pronalaskom originalnih zapisa Alekse Lakića, čoveka od koga je prokletstvo krenulo, sve se kristalizuje i upokojenjem mošti njegovih žrtava demon osvete nestaje, ali...

Da li je sve tako jednostavno? Jer, tajanstveni Lakijev vodič se još jednom pojavljuje, valjda tek da bi otvorio novu zagonetku: Kakve veze daleka budućnost može imati sa drevnim prokletstvom?

Pitanja, pitanja, pitanja... Ovo je knjiga prepuna pitanja.

Na neka je odgovoreno, a neka tek počinju da odjekuju u očekivanju odgovora!

  

            Završni deo trilogije pod nazivom „Sam, pod šljivom“ iz štampe izlazi krajem avgusta u izdanju „Nove Poetike“.

Radnja romana nas vodi trista godina u budućnost, tačnije u 2311. godinu. Svet je isparčan na nekoliko velikih geopolitičkih celina, među kojima se po izuzetnom blagostanju ističe Evropa, jedinstvena republika naseljena jednim narodom. Njeni stanovnici žive gotovo isključivo u megalopolisima. Čak i ako nisu zaposleni, uživaju visoke apanaže koje im omogućavaju luksuzan život. Poslove koje niko ne želi, obavljaju roboti i dolpengengeri, beslovesna klonirana čovekolika bića upravljana sistemima iz gradova. Negde na granicama Evrope vode se ratovi, o kojima se uglavnom zna preko herojskih saga emitovanih kroz mas-medije, ali to je na margini interesovanja zadovoljnih Evropljana.

U tom i takvom svetu, detektiv Milivoj Jovanović dobija zadatak da istraži krađu uređaja za putovanje kroz vreme, ali, takođe, i eliminiše kradljivca, nekadašnjeg agenta Međudimenzionalnog odseka (MDO) Anu Simonović, koja, izvesno, stoji iza zločina. Trag vodi van grada i on izlazi da bi otkrio da je svet mnogo drugačiji od onoga kakvim ga je zamišljao... Da stvari nisu onakve kakvim se izdaju, shvatiće ubrzo i drugi MDO agent, Aleksa Lakić, koji se otiskuje na vremensko putovanje u nameri da zaustavi odbeglu Anu Simonović, s kojom je bio u emotivnoj vezi.

Velika jurnjava po vremenskoj osi, jurnjava u realnom vremenu, Kremansko proročanstvo i neočekivana otkrića smenjuju se bez ikakve kontrole. U vrtoglavoj akcionoj priči mešaju se likovi iz različitih epoha tokom gotovo 500 godina, a super-agenti, žrtve genetskih manipulacija i tehnologija budućnosti sukobljavaju se na čvornim vremenskim petljama sadašnjosti i alternativnih budućnosti.

Draža, „Art Anima“

Jeste li leteli po vremenskim nitima tražeći prijatelje i neprijatelje?

Jeste li se seksali sa podatnim klonovima koji su, možda, ljudska bića?

Sigurni ste da je ova sadašnjost vaša, međutim u to veruje i vaša replika u nekoj drugačijoj sadašnjosti. Onda, koji ste to Vi: ovaj, onaj, ili oni tamo treći? Ili, četvrti...?

Takva iskustva i saznanja nudi knjiga „Sam, ispod Šljive“ Stevana Šarčevića i Lazara Janića futuristički akcioni roman koji čitaoca ostavlja bez predaha. Ličnosti iz različitih vremena tokom 4-5 vekova, super-agenti, žrtve genetskih manipulacija i tehnologija budučnosti sukobljavaju se na čvornim vremenskim petljama sadašnjosti i alternativnih budućnosti nastalih zato što je Slobodan Milošević uspeo da izbegne rat.

Roman čvrste kompozicije, ubrzane radnje i odsečnog, modernog stila koji odmah ulazi u samu srž događanja. Upečatljiva vizija sveta, Evropske unije i Srbije u mogućim budućnostima, nastalim na marginama „Kremanskog proročanstva“.

Likove romana definišu ugrađeni implanti i ukrštaji superiornih gena, pojačavajući u njima ljubav i ljubomoru, zavist i osvetoljubljivost, seksualnost i perverznost, ali i neumornu akciju za prevlast na vremenskim čvorištima koja određuju moguće sadašnjosti i različite, zabrinjavajuće budućnosti.

Dva autora usaglašenog stila u romanu uzbudljivog, atraktivnog sadržaja i ubrzane radnje, ono što najmanje očekujete pod setno-sentimentalnim naslovom „Sam, ispod šljive“.

Milivoj Anđelković

Još reakcija na "Šljivu"

July 4

Pre nešto više od sat vremena završih čitanje romana. Beše to uglavnom zabavan "posao", na momente sam rudarski "znojila" svoj um jer ga je trebalo napregnuti prilikom "skakanja" iz jedne u drugu vremensku dimenziju.

I sad me okupira radoznalost kako bi Koštunica reagovao na ovu priču. Moj predlog autorima je da ga u sledećem nastavku obavezno ubace u roman, nekako bi to bar za mene bilo logično. I pravedno.

Početak romana sam čitala sa radoznalošću i lakoćom, uživala i smejala se rafiniranoj duhovitosti posebno kad su Mira i Sloba spominjani.

Scena seksa između psa i dolpengegera (zaista,Anu treba "vaskrsnuti" u sledećem nastavku) izaziva tek minimum gađenja kod čitaoca a ona druga, kad Ana i Aleksa vode ljubav, omogućava lako i brzo zaboravljanje i te izopačene i one lezbijske.

Kraj je fenomenalan, tek nakon čitanja epiloga shvatih svu simboliku naslova. Scena kad se Aleksi Lakiću saopštava da neće dočekati rođenje sina i kad mu se čini ogromna milost da vidi presek budućnosti svog potomka mi se činila nedovršenom i izazvala je malu frustraciju. To je uspešno kompenzovano epilogom koji ima skriveni optimizam i poruku: Mi Srbi jesmo nebeski (čitaj,poseban) narod i samo od nas zavisi hoće li nas ostati tek "za jednu šaku"...

Anđelka Kalezić

July 13

Retweeted Rade Santrac (@radesantrac):

Bravo!!! Napokon sjajni domaći SF :-) RT @layanich: Savršen plan, savršen dan, sve je isuviše savršeno!

July 23

Veoma interesantan roman, moderno pisan, odlična je ideja sa vremenskim petljama i aktuelnim likovima.

Milivoj Anđelković

July 30

3001. Srbi, veliki kolonizatori kulture, upadaju u poslednju dobro branjenu biblioteku. Među delima kraljeva, filozofa, kuvara, gerilci nalaze svoj Sveti gral, "Roman koji zaslužujem". Pisci su Lazar Janić i Stevan Šarčević. Nakon paljenja bibliotekara na lomači, gerilci odlaze sa plenom. Roman će čitati deci svoje dece, podvlačiti rečenice i razmišljati o idejama iznetim u delu, lepoti jedne duše koja se nije trošila na besciljnost. Jedan od vođa gerilskog pokreta, Živanović Živanović priđe prvoj šljivi iz drvoreda nad rovom ispred biblioteke. Živanović se popiškio na šljivu. Imao je dobar razlog u rukama. Ne taj razlog. Držao je knjigu koju će večeras čitati svom detetu. Pogledao je šljivu. - Kad bi se sve isekle za nešto ovako dobro, naučili bi da se borimo u vakuumu.

Kultni "pulp fiction" roman?

Miloš Živanović

Sam, ispod šljive

Reakcija na "Sam, ispod šljive"

Jeste li leteli po vremenskim nitima tražeći prijatelje i neprijatelje?

Jeste li se seksali sa podatnim klonovima koji su, možda, ljudska bića?

Sigurni ste da je ova sadašnjost vaša, međutim u to veruje i vaša replika u nekoj drugašnjijoj sadašnjosti. Onda, koji ste to Vi: ovaj, onaj, ili oni tamo treći? Ili, četvrti...?

Takva iskustva i saznanja nudi knjiga „Sam, ispod šljive“ Stevana Šarčevića i Lazara Janića, futuristički akcioni roman koji čitaoca ostavlja bez predaha. Ličnosti iz različitih vremena tokom 4-5 vekova, super-agenti i žrtve genetskih manipulacija i tehnologija budućnosti sukobljavaju se na čvornim vremenskim petljama sadašnjosti i alternativnih budućnosti nastalih zato što je Slobodan Milošević uspeo da izbegne rat.

Roman čvrste kompozicije, ubrzane radnje i odsečnog, modernog stila koji odmah ulazi u samu srž događanja. Upečatljiva vizija sveta, Evropske unije i Srbije u mogućim budućnostima, nastalim na marginama „Kremanskog proročanstva“.

Likove romana definišu ugrađeni implanti i ukrštaji superiornih gena, pojačavajući u njima ljubav i ljubomoru, zavist i osvetoljubljivost, seksualnost i perverznost, ali i neumornu akciju za prevlast na vremenskim čvorištima koja određuju moguće sadašnjosti i različite, zabrinjavajuće budućnosti.

Dva autora usaglašenog stila u romanu uzbudljivog, atraktivnog sadržaja i ubrzane radnje, ono što najmanje očekujete pod setno-sentimentalnim naslovom „Sam, ispod šljive“.

Milivoj Anđelković

Samo za radoznale

              

Poglavlja u „SAM, ISPOD ŠLJIVE“, kontroverznom romanu iz koga je Balkanska Kraljica Horora, devičanstva u moralu i vaspitanju nedotaknutog, crpela inspiraciju za svoja užasavajuća nedela.        

                                

              

PROLOG

(Kako je cela nevolja počela)

1. POSETA U ĆELIJI

(Kako je cura koja je sve imala upoznala policijskog islednika)

2. O FIĆI I ROLLEXU

(Kako se rutinski sastanak pretvorio u besmislenu priču o televizoru)

3. LAZAR LAKIĆ I NJEGOVA PUŠKA

(Prvi događaj sa vremenske petlje koji je gurnuo stvari kuda nije trebalo)

4. TRABUNJANJE O TESLI

(Glavni dasa objašnjava Predsedniku kako su Beograđani umesto metroa sagradili metropolis)

5. O BRADI, OSTACIMA DORUČKA I NESTALIM ČAKŠIRAMA

(Najnovija ujdurma sa vremenske petlje)

6. BESMRTNIK

(Kako je inspektor Milivoj Jovanović shvatio da se paukova mreža može posmatrati i preko senke)

7. ZA SVE JE KRIVA TESNA KOŠULJA

(Jedno (ne)zaboravno putovanje Slobodana Miloševića)

8. SUPERKLON

(Kako se Aleksa Lakić izgubio u beskrajnim prostranstvima očiju od žada)

9. ULAZIĆU U TEBE KAD GOD POŽELIM

(Izvol'te, vrata su otvorena)

10. UZBUNA U ODELJENJU, PA I ŠIRE

(Besmrtnici baš i nisu željni buđenja negde u divljini, pored logorske vatre)

11. ONI SU OVDE, SA NAMA

(Kako se Mile Desertić, našao u hororu, kakav ni spisateljica, devičanstva u moralu i vaspitanju nedotaknutog, ne bi umela osmisliti)

12. POČETAK BUNE NA DAHIJE

(Gde je Ana seljačinama otkrila kako se odupreti Velikom Bratu i još mnogo zanimljivih događaja)

13. VEŠTIČJE LUDILO

(kako se Laki iznenada obreo pred kućom u bršljanu)

14. KEREĆA POSLA

(Ko koga ovde adaptira)

15. SUPERKLON I KLONOVI

(O planiranju strategije i Kremanskom proročanstvu)

16. DVA SNA

(Šta se dešava kad se oni umešaju)

17. INVERZNA METODA

(Milivoj Jovanović pojma nema šta bi otpočeo sa novootkrivenim tragovima)

18. JURNJAVA PO DIMENZIJAMA

(Ko će koga nadmudriti, pitanje je sad)

19. PASULJ SA KOBASICOM

(Kako je Milivoja Jovanovića sećanje na rat dovelo do novih ideja)

20. KONAČNI OBRAČUN

(Kako je Aleksa Lakić pomogao mama Lenki da odbrani Lakija)

21. RATNI DRUGOVI

(Kako je Milivoj Jovanović konačno nešto nanjušio)

22. SLIKE

(Aleksa Lakić otkriva Lakiju svoj identitet)

23. JOŠ STRATEGIJE

(Kako je Ana oformila veštičji kult Magdaleninih potomaka)

24. PROKLETI

(Kako je Laki prvi put osetio da se suočava sa vanvremenskim i mnogo opasnim pojavama)

25. POSTKREMANSKI PROROCI

(O kultu drveta, podrumu i o sekirašici)

26. LUDILO

(Krije li tu neka koreografija zamke za Anu?)

27. PUT U LAKIĆE

(Kakva, bre, seljačka buna?)

28. GDE JE POČELO?

(Kuća obrasla bršljanom)

29. POKLONJENJE KOSTIMA

(Tajna podruma pod kućom na brdu)

30. OČI U OČI

(Prosvetljenje i konačno otrežnjenje)

31. OPROŠTAJ SA PRECIMA

(Izmirenje zakrvljenih loza posle sto petnaest godina klanja)

32. ANINA OSTAVŠTINA

(I tako Milivoj Jovanović zasede sam ispod šljive)

33. OPROŠTAJ OD LAKIJA

(O ovome će tek da se priča)

EPILOG

( I tako se nađoše dva klipana pod šljivom)