Aleksa

 Ako udomiš mačku u stanu, nikad ništa više nećeš raditi sam! Ovo je moj mačak Aleksa, voli da mi pomaže na tastaturi lap-topa, štampač ga fascinira dok bruji i izbacuje listove, nezaobizalan je u kuhinji dok se priprema hrana, danju spava na najrazličitijim mestima, u polici na knjigama, na frižideru, na štampaču, a noću se uvuče pod ćebe pored mene kad ja spavam.

Grešnik i dželat

Bol ogoli. Jer, nema kazne bez greha. Preispituješ se. Da li je greh jednak boli? Ili je veći? Ko će ga izmeriti bolmeterom u sebi kad si sam sebi svoj tužilac i sudija, sam svoj grešnik i dželat?
  
Srećko je umro. Poslednja njegova slika. Sad trči i laje po nebeskim livadama, zajedno sa majkom. Poslednji pozdrav najboljem prijatelju...

IN MEMORIAM

Dvanaest godina moj otac Miladin je čekao moju majku Milenu kod kestenova na brdašcu iznad Platičeva da se ponovo sastanu i siti ispričaju. O sinovima, šta rade i kakvog su zdravlja, o unuku da li je završio fakultet i zaposlio, o rodnoj kući koja ostade pusta i prazna. I sastaše se ponovo gospodnje 2016. godine, u julu 31-og, da saberu i okupe sinove, familiju i prijatelje sveću da im zapale iznad uzglavlja. Sad počivaju u miru.

Majka me čekala da dođem kući, pa se umorila.

Po poslednji put prelazim daljinu do rodne kuće u kojoj sam davno bio, posetiću drage ljude, ljude kojih više nemam, da još jednom uhvatim njihove poglede, nahranim se njihovim osmesima, prisetim se njihovih reči, i šta su mi značili... 

Siguran glas

Ja sam direktor

Tako bi govorio Broz...

- Uuuu..., majku mu božju, i opet sam se zalovio i zaboravio da onom ćimbeniku iz EU treba da odgovorim koje ću ih godine primiti u našu samoupravnu Socijalistićku Federativnu zajednicu ...Jugoslaviju...!

- Da vidim, hm... Ma vidi molim te, ovog malog Vuka, kako je propao...! E, moj druže Miko Špiljaku, govorio sam ja tebi da od njega nikad ništa biti neće!

- E svaka vam čast, kako dobro čuvate ovo naše bratstvo i jedinstvo, kao zenicu oka svoga!

- Eto vam sad demokratija, majku vam božju, sad možete sa njom samo da se slikate...

Slike od prilike...

Mi ne pijemo da zaboravimo, mi pijemo jer volimo!

Počinjem ponovo čitati „Ime ruže“... Čitao sam je pre desetak godina i sećam se da me oduševila...Naravno, sve latinske citate sam preskakao... Ne volim latinski jezik čak ni u dijagnozama na izveštajima doktora ...

Mračimo po žurkama, smejemo se na daćama i brbljamo u minutima ćutanja... ali imamo neki čudan osećaj da nam je današnji dan pljunuo u kafu!

Odbor za doček snega je spreman... sa sve vunenom kapom, rukavicama i lopatom! Ima da ga hapsim, kao policija pijanca kad pada na ulici! Evo, sneg poslao izvidnicu, desetak pahulja provejalo mi ispred nosa...! Pa, da se spremim na vreme, da me ne iznenadi ...

Mačji kašalj

...Evo ovako... na Megauploud-u su mi ostale najbolje epizode o Tomm-u i Jerry-u, Twitter ne pratim jer ne umem da hejtujem ni fejvujem, Facebook profil mi je zaražen virusima... pa da, nema mi druge, nego prodam lap top... i malo budem samo mala maca...!

Ja da vam kažem! ... Facebook će biti blokiran na 72 sata... panika na ulicama.. ljudi će trčati sa svojim slikama, pitajući jedni druge: „Jel ti se sviđa?“

‎... Taaako! ... samo da podrignem, pa opet mogu malo jesti... dok gledam novu epizodu svoje omiljene serije! 

Ne brini... Mama je podmitila kinooperatera u bioskopu, jer mu je obećala da će uhvatiti miša koji je napravio rupu u novom filmu Angeline Jolie, i on će joj dati najsvežije narezan DiVX tog filma... Večeras ćemo gledati film i saznati čemu tolika buka oko ničega...

Kako god da se okrenem, iza mene neki cirkus...

Pao klavir, ubio pingvina

-          Dobro veče, momci, izvolite?

-          Kapućino i čašu vode.

-          Meni produženu sa mlekom i ... i jednu djus votku, hvala lepo!

-          Pa, Nikola, i šta kažeš, kaže mi smo završili, nećeš mi izaći iz sobe dok ne kažeš ko ti šalje cveće, tako ti rekla? Ludilo!

-          Ma šta da ti kažem... ja to odmah po kratkom postupku... Nego, izlaziš često u ovaj kafić?

-          Ma neeee... to mi je u komšiluku... pa kad nemam gde.

-          Ma, opuštencija...

-          Večeras je opet doček... Gde ćeš?

-          Pa, mislio sam, u krevet, gde ću, istrošio sam se za Novu godinu, nemam brate više ni kinte!

-          Ma, idemo sad u jedan pravi klub, drži ga moj prijatelj Laki, Chaplin – movies, popcorn and beer... biće ludilo!

-          Pa, idemo!

-          Uf... sagni glavu... ma šta ti, ja ću da sagnem glavu, eno ušla u kafić Kića, to je moje starije sestre drugarica, jedna lujka, udala se za Švajcarca, pa razvela, i sad baulja po gradu i traži žrtve...

-          Kasno... videla te. Eno, maše!

-          Joj, njena deviza je "ne brini se ja wolim da pomazem sirotinji", nafrakala se para od onog idiota, a glupa kao noć... Ćuti sad, evo je!

-          Joj, Nenade, ne bih te ni poznala, ali ličiš na Maju, ne-vi-dje-no...!

-          Jao, Kićo, dušo moja, jesi ti to farbala kosu?

-          Ne, što?

-          Pa sva mi nešto sijaš!

-          Ma, malo sam je istezazala...

-          Pao klavir, ubio pingvina...

-          Šta?!

-          Ma opušteno, nije bitno...

-          A jel mogu ja da sednem malo sa vama, ubiše me ove štikle...

-          Sedi, Kićo, baš kao da sam te i sam pozvao...

-          Jao, srce, moje... A šta radite vas dva momka ovde bez devojaka?

-          Kićo... šta će nama devojke, kad smo nas dvojica vereni? Jeli tako, Nikola?

-          Tako je, Nenade... ha ha ha...

-          Jao, srca ste... evo da vam Kića da poklon za veridbu... Donela ja Veri, ali ona nije kući, pa da ne vučem nazad...

-          Hvala ti Kićoooo... a jel to ova upakovana kutija?

-          Ma, da... uzmite, za veridbu... i neka vam je sa srećom!

-          ...A jel možemo sad da otpakujemo?

-          Ma nemojte sad, otpakujte kući!

-          Jel kafa?

-          Ne.

-          Fen za kosu?

-          Nije.

-          Mikrotalasna?

-          Nije!

-          Frižider?

-          Ne lupetaj! Ja sam vama kupila, ne znam šta, za ne znam za šta sve... preko onog kupujte iz fotelje... Aj sad, uzmite ovo i marš kući!

-          Dobro, hvala puno, idemo ovo da priključimo, samo ne znam šta...

-          Kako ti je sestra? Nisam je videla... ne pamtim!

-          Slabo pamtiš... videla si je juče!

-          Ma, pre juče... ne pamtim!

-          A kako je tebi bilo u braku?

-          Pa ja nisam znala da sam u bila braku dok mi nije stigla tužba za razvod braka... a ja, luda pa pitam, što, ja nisam porodična žena...

-          E, Kićo, tebi je porodica ona, što dodje za sv.Nikolu i pojede krtinu. Tvoja porodica je kao šargarepa.. . sve što vredi je pod zemljom!

-          Nemoj mi vredjas porodicu!

-          Jaka ti porodica, samo onog tvog kuma cenim!

-          Idiote... imbecilni!

-          Tebe Kićo uopšte niko nije zvao, da ovde dodješ!

-          A, tako znači, dobro ... idem!

-          Pa, gde ćeš Kićo uvek tako dodješ na dva minuta, ajde svrati Kićo...opet  neki drugi put!

-          Zapamtićeš ti mene! I-su se!

-          Ej, Kićo, a eno ti Vere, sad došla, video sam je kroz izlog, a ti ostala bez poklona!

http://www.facebook.com/groups/chaplinmoviespopcornandbeer/