Reči su bez presedana. Misli su bez ograda. Stvarnost je nedokučiva. Potreba je do usijanja. Potreba za slobodom i raskidanjem okova... onih pod našom kožom i onih u našim glavama! Sve to svi želimo, a ne umemo da izgovorimo...! Slepi ispod kapaka! Slabi ispod mišića! Glupi ispod razuma! A onda će nam se odjednom pred očima pojaviti brojevi! Nizovi nula i jedinica. Zaslepiće nas svojom istinom! I tada ćemo videti Matrix!

Izvršiću srpsko ritualno samoubistvo, ubiću se od rakije! Ili ću njihove laži, sada i ovde, da razotkrijem...

9. 11. 2011.

Zatvori moje oči zauvek



     
      Zatvori moje oči zauvek...


      Možda će ti se učiniti da je oblak zaplakao na uveli cvet, sam u napukloj saksiji, bačenoj pored kontejnera... Možda će ti se učiniti da da su kišne ulice prazne, da potočić kišnice klokoće tužnu bajalicu upadajući u slivnik pored puta... Možda će ti se učiniti da slepi prosjak u podzemnom prolazu plače za davno izgubljenom ljubavi...


      A možda ih opet otvoriš u nekom lepšem svetu...



Објавио у
Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...