Ja sam ipak, samo klovn. Kad mi se plače, ja se smejem

      Moj je otac imao običaj da kaže, dobro je, kad završi neki posao u kući, za koji je on mislio da je važan... Sećam se njegove sahrane, sećam se, kad je sve obavljeno, kad je poslednji čovek napustio naše dvorište, i kad sam uveče ostao sam, sa majkom, u kući, pomislio sam... sad bi moj otac rekao, dobro je! Tad sam prvi put zaplakao...
      Moj otac nije kupovao neke stvari, npr. sat, kaiš, novčanik... nego je čekao da mu ja dam svoj, kad kupim novi. Sećam se, par dana pre njegove smrti, pokazao mi je moj stari izndrcani novčanik, koga sam mu dao par godina ranije, i rekao, vidi Lale, kakav je, kupi ti sebi novi a meni daj taj tvoj, koga sada imaš... Nisam mu ga tad dao. Ubacio sam ga tek u njegov sanduk... Godinama posle toga nisam kupio nov novčanik.
      Moj otac se uvek više ponosio sa mnom, nego što sam se ja ikada, i što neću nikada, ponositi sam sobom!
      A što ja vama danas pričam o svom ocu, ne znam, majke mi!
      Sve o mom ocu... E, ta priča još nije ispričana...
      Život je komplikovan. Zato ga je najlakše opisivati jednostavnim rečima...
      Ja sam samo kopirant. Život je original!
      Ništa više neću da vam pričam. Sve su priče već ispričane...

      Razmišljam o tome da se večeras napijem. I to je promena. Obično se napijem ne razmišljajući! 

      Idem sad. Poslaću razglednicu. Da, kad se vratim, znam gde sam bio.

      Ako me neko negde sretne, neka mi pokaže put do kuće.

Chaplin - movies, popcorn and beer radio