Reči su bez presedana. Misli su bez ograda. Stvarnost je nedokučiva. Potreba je do usijanja. Potreba za slobodom i raskidanjem okova... onih pod našom kožom i onih u našim glavama! Sve to svi želimo, a ne umemo da izgovorimo...! Slepi ispod kapaka! Slabi ispod mišića! Glupi ispod razuma! A onda će nam se odjednom pred očima pojaviti brojevi! Nizovi nula i jedinica. Zaslepiće nas svojom istinom! I tada ćemo videti Matrix!

Izvršiću srpsko ritualno samoubistvo, ubiću se od rakije! Ili ću njihove laži, sada i ovde, da razotkrijem...

6. 2. 2014.

Zašto ja više nisam ja?



Naziv ovog neobičnog dela, "Misli očešljane vetrom", savršeno opisuje ono što ćete naći unutar korica jedne vrlo zanimljive knjige. Na prvi pogled čitaoca može zbuniti nedefinisana forma iskaza, jer se radi o nesortiranim mislima nastalim kao statusi po društvenim mrežama. Uglavnom se radi o aforizmima, donekle složenim u smislenu celinu, ali ima tu i nekoliko poetskih momenata, pa i nekoliko priča.
Ipak, postoji zajednički imenitelj svih ovih raznorodnih tekstova, a to je Janićeva žal za prošlošću. Nostalgična atmosfera neprestano upućuje na taj zaključak, čak i kada se radi o najžešćim žaokama kritički okrenutim prema svetu koji nas okružuje. Najsažetiji smisao i ideja ove knjige nalazi se u kreščendu, možda najsjajnije tačke ove zbirke, priče “Zdravo snovi, zbogom”:
“Samo, zašto ja ne znam koji je danas datum…?
Samo, zašto ja ne znam gde se nalazim…?
Samo, zašto ja sada, u stvari, nisam više ja?!”
Ako bismo sudili po ovoj zbirci, mogli bismo zaključiti da je Janić izuzetno razočaran svetom koji ga okružuje. Niko tu nije pošteđen, ni prijatelji, niti ljubavnice bivše i buduće, o vladajućoj nomenklaturi da i ne pričam...
Čak je i Deda Mraz dobio svoje u jednoj od Janićevih satiričnih tirada.
I za kraj bih još dodao nešto vrlo neobično, što će upasti u oči svakome ko je pratio Janićev rad. U zbirci "Misli očešljane vetrom" nejednom se pojavljuje Aleksa Lakić!
Za one koji ne znaju, dodaću da je Aleksa Lakić glavni junak Janićevog ključnog dela, trilogije „Oni su ovde, sa nama“.
Ne mogu, a da se ne upitam, ko je u stvari Aleksa Lakić? Radi li se o Janiću lično, pa bi u tom slučaju dogodovštine Alekse Lakića mogli podvesti pod svojevrsnu romantiziranu autobiografiju?
Ili je to samo njegov alter ego, ličnost koju je autor glorifikovao kao osobu koja bi želeo da bude?
Odgovor na to pitanje zna samo Lazar Janić, autor ovog interesantnog dela. Kakav god on bio, taj nedobijeni odgovor plete mrežu tajnovitosti oko autorovog stvaralačkog opusa.
I ko zna?
Možda je baš tako i najbolje.

Stevan Šarčević


Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...