8. 2. 2014.
6. 2. 2014.
Zašto ja više nisam ja?
Naziv ovog neobičnog dela, "Misli očešljane
vetrom", savršeno opisuje ono što ćete naći unutar korica jedne vrlo
zanimljive knjige. Na prvi pogled čitaoca može zbuniti nedefinisana forma
iskaza, jer se radi o nesortiranim mislima nastalim kao statusi po društvenim
mrežama. Uglavnom se radi o aforizmima, donekle složenim u smislenu celinu, ali
ima tu i nekoliko poetskih momenata, pa i nekoliko priča.
Ipak, postoji zajednički imenitelj svih ovih raznorodnih
tekstova, a to je Janićeva žal za prošlošću. Nostalgična atmosfera neprestano
upućuje na taj zaključak, čak i kada se radi o najžešćim žaokama kritički
okrenutim prema svetu koji nas okružuje. Najsažetiji smisao i ideja ove knjige
nalazi se u kreščendu, možda najsjajnije tačke ove zbirke, priče “Zdravo snovi,
zbogom”:
“Samo, zašto ja ne znam koji je danas datum…?
Samo, zašto ja ne znam gde se nalazim…?
Samo, zašto ja sada, u stvari, nisam više ja?!”
Ako bismo sudili po ovoj zbirci, mogli bismo zaključiti da
je Janić izuzetno razočaran svetom koji ga okružuje. Niko tu nije pošteđen, ni
prijatelji, niti ljubavnice bivše i buduće, o vladajućoj nomenklaturi da i ne
pričam...
Čak je i Deda Mraz dobio svoje u jednoj od Janićevih
satiričnih tirada.
I za kraj bih još dodao nešto vrlo neobično, što će upasti u
oči svakome ko je pratio Janićev rad. U zbirci "Misli očešljane
vetrom" nejednom se pojavljuje Aleksa Lakić!
Za one koji ne znaju, dodaću da je Aleksa Lakić glavni junak
Janićevog ključnog dela, trilogije „Oni su ovde, sa nama“.
Ne mogu, a da se ne upitam, ko je u stvari Aleksa Lakić?
Radi li se o Janiću lično, pa bi u tom slučaju dogodovštine Alekse Lakića mogli
podvesti pod svojevrsnu romantiziranu autobiografiju?
Ili je to samo njegov alter ego, ličnost koju je autor
glorifikovao kao osobu koja bi želeo da bude?
Odgovor na to pitanje zna samo Lazar Janić, autor ovog
interesantnog dela. Kakav god on bio, taj nedobijeni odgovor plete mrežu
tajnovitosti oko autorovog stvaralačkog opusa.
I ko zna?
Možda je baš tako i najbolje.
Stevan Šarčević
24. 1. 2014.
2. 1. 2014.
Vreme je za promene!
Mislim da stojim, ali kilometri pored puta odlaze u noć,
ispisani su na belim kamenovima samotnjacima, belim kao linija koja mi beži pod
točkove... Nema sobraćajca da mi napiše kaznu jer sam prekoračio brzinu, i zato
što sam promašio put... Nema stopera koji ide u mom smeru... Nema nikog ni da
mi u susret dođe... Samo ja i moja cesta. Ja ljubavnik a ona moja ljubavnica...
Živeo sam u mnogo gradova, sela, i sad sam ovde... Kad me
pitaju, odakle sam, kažem odasvud i od ovde.
Kad pogledam iza sebe, vidim knjige... Kad pogledam ispred
sebe, vidim nedovršene knige... Kad pogledam gde sam sada, ne vidim... Čak se i
onaj čovek koje me posmatrao iz ogledala, okrenuo i otišao negde....
Da se zovem Kvint Cecilije Metel Pije, pomislili biste da mi
je otac radio kao konobar u Rimu, a nije!
Imam jednog prijatelja... Leži pored mene. On mene voli više
nego ja njega. Sve će mii oprostiti, ako ga dvaput dnevno negde izvedem... U
park, negde...
Ja sam pas lutalica. Baci mi kosku, i ostaću dok je ne
oglođem. Onda, otići ću dalje...
Ja sam džukela. Pas mi je prijatelj....
Kad šutneš na trotoaru ispred zgrade promrzlo pseto
lutalicu, samo zato što laje ne tebe, misliš da si veća džukela? U pravu si,
jer ono samo čuva ono za šta misli da mu je dvorište...
Ja sam bog. Moje su greške namerne a omaške zlonamerne.
Prvi čovek na zemlji se zvao Adam. Prvi majmun na zemlji se
zvao Ćita. Od Adama je nastao Tarzan, a od Ćite svi ostali majmuni.
Ja sam majmun. Od mene je nastao ljudski rod. Bar, onaj
majmunski deo...
Slab sam sa rečima... Voleo bih da umem da kažem samo
...A?... i da me svi razumeju...
Ćutanje je je najrečitiji odgovor... Ne uvek, ali često.
Jedna je ljubav... jedan je život... sve ostalo je
imitacija.
Ja sam magacioner. Skladištim zle sumnje i izneverene nade.
Kad volim, boli... Kad ne volim, prazno je... Voli me, da te
boli, ili neka ti bude prazno bez mene!
Kad izgubiš prijatelja, to nije kao da si ljubav izgubio...
Prazno je. U ljubavi postoje sebični motivi, u prijateljstvu ne. Mnogo je gora
izdaja prijatelja...
Ako je put kojim mi dolaziš u susret suviše uzan da se
mimoiđemo, ja ću se pomeriti da ti prođeš... Jer, odande, gde ti sad ideš, ja
sam se već vratio.
Rakija, cigare? Ma kakvi! Dve stvari koje najviše ugrožavaju
zdravlje su: promaja i batine.
Vreme je za promene. Promenite se!
1. 12. 2013.
Konkurs za najbolje knjige
IA Nova POETIKA i
Argus Books&Magazines raspisuju konkurs za najbolju knjigu poezije i
najbolju knjigu proze, objavljenu između dva sajma knjiga u Beogradu. Sva
izdanja objavljena pod etiketom Nova POETIKA, od 01.11.2013. do 01.09.2014.
imaju pravo konkurisati... Sva dela objavljena na jezicima našeg govornog
područja (srpski, hrvatski, bošnjački...), pisana latiničnim ili ćiriličnim
pismom mogi učestvovati na konkursu. Izdanja koja kojima se konkuriše nisu
žanrovski ograničena.
Redakcija IA Nova POETIKA će rezultate konkursa objaviti
15.09.2014. a autori najbolje proglašenih izdanja (poetskog i proznog) dobiće
pravo na objavljivanje svog narednog izdanja, pod etiketom Nova POETIKA.
Kompletne troškove izdanja, u tiražu od 300 primeraka (za izdanje knjige
poezije u ediciji U JEDNOM DAHU) i 500 primeraka (za izdanje knjige proze u
ediciji ROMANI novele PRIČE) snosiće izdavač IA Nova POETIKA.Nagrada za
nagrađene knjige može biti zamenjena (na zahtev nagrađenog autora) i umesto
objavljivanja knjige postati novčana: - za najbolju knjigu poezije 300 eura i
za najbolju knjigu proze 500 eura.
Knjige koje budu proglašene najboljima će biti promovisane u
specijalnim terminima na predstojećem sajmu knjiga u Beogradu, oktobra 2014.
Napomena: Konkurs je raspisan za autore Nove POETIKE koji su
objavili (ili će objaviti) svoju knjigu u izdavačkoj kući Nova POETIKA u
periodu od 01.11.2013. do 01.09.2014. Dakle, sva dela koja budu objavljena, pod
našom etiketom, automatski učestvuju na konkursu.
Radove slati na sekretarpoetika@gmail.com u jednom word
dokumentu.
30. 11. 2013.
“Srba će ostati koliko za pod jednu šljivu”
Jednom…. možda… čak i vrlo verovatno, i bude ostvaren ovakav
scenario budućnosti kakav su opisali Lazar Janić i Stevan Šarčević u romanu
“Sam, ispod šljive”. Kažem vrlo verovatno, jer se upravo, na ovom evropskom
tlu, dešavaju neke stvari, javne i tajne, koje vrše selekciju naroda po raznim
osnovama. Pripreme za budućnost su uvek dalekosežne, temeljne i jako dugo
traju, tako da liče na istoriju napisanu nevidljivim rukama pojedinaca. Podela
sveta je budućnost koju ne mogu izbeći ni Srbi.
Lepo napisano štivo. Jednostavnost rečenica je odličan način
da se opišu dogadjanja i akcije koje našem sadašnjem umu nisu poznate. počev od
tehnike, pa preko umne i psiho aktivnosti aktera iz vremena pređašnjeg i
vremena budućeg.
Čitanje mi je otežavalo mestimično teško praćenje radnje,
prvenstveno jer se ona vrlo brzo i vrlo često prebacuje iz jednog vremena u
drugo. Osećala sam se kao ping-pong loptica trčeći umom i okicama par vekova
nazad i napred po vremenskim nitima. Hahaha... Likova je podosta, akcije takodje, i
ovo svakako nije roman koji je dosadan. Glavni junak, nosi isto ime u svim
vremenima, što je u skladu sa temom romana, kloniranje pripadnika superiornih
loza (u ovom slučaju to je srpska loza), ali ne kao vladajućih pojedinaca, već
kao izvršitelja nevidljivom rukom napisanih naredbi. Ipak, i to je malo
otežavajuća čitalačka okolnost, ali svakako tera um na akciju… zar to i nije
suština SF romana?
“Srba će ostati koliko za pod jednu šljivu” pročitaše iz
stare, vekovima švercovane knjižice iz sela Kremna, dva različita, iz lažne
udobnosti pomerena Srbina, sedeći ispod GMO šljive. Samo im je falio miris i
ukus požegača….ali to je bilo na nekoj drugoj vremenskoj niti. Istorija ide
dalje, nevidljivim rukama pojedinaca ispisana.
Dakle, ko želi da sazna šta će biti u glavnim crtama sa
svetom, po vrlo logičnom sledu sadašnjih događanja, preporučujem da pročita
roman "Sam ispod šljive"…..ko zna, možda se i nadjemo nekad na nekoj
vremenskoj niti.;)
Za obojicu autora po : cmok: cmok: za uživanje u čitanju.
LJILJA MMM
(komentar preuzet sa foruma Krstarice)
Argus Books Online Magazine #8
Argus Books Online Magazine
Za 8. broj Argus Books Online Magazine piše 20 autora 38000
reči na 116 strana u koloru. Ako želite da i Vi budete autor u narednim
brojevima magazina, javite nam se na mejl argusbooksmagazines@gmail.com
17. 10. 2013.
Sam, ispod šljive u prodaji!
„Nije loša ova GMO šljiva. Znaš li da
su ovde nekad rađale požegače?“ Klinac koji je uzbrao šljivu izgledao je kao
jebeni dendi iz donjeg grada. Vrana kosa mu se po zadnjoj modi kovrdžala preko
čela, imao je lice kao da su ga remasterovali za filmski spektakl i
filozofsko-zabrinuti pogled prodorno zelenih očiju. Bio je odeven u vikoplast
koji je poprimio zelenoplavkastu nijansu u skladu sa okolinom.
„A?“, trže se Milivoj Jovanović,
nikako ne očekujući pridošlicu, a ponajmanje nekog ovakvog. Pomalo se kolebao
oko pomisli zašto li ga nije primetio sve dok se ovaj nije našao tačno iznad
njega. Da li je to bilo zbog maskirne opreme ili zato što se Milivoj totalno
isključio iz okoline? Teško je to bilo proceniti, jer Milivoja je progonio
poslednji pogled koji je Ana Simonović bacila na njega. Pogled kao u devojčice,
pomalo naivan, pomalo tužan. Nikako ga se nije mogao osloboditi.
„Požegače, stara sorta, sad
istrebljena. A negde na paralelnoj niti ovi brežuljci vrve njome.“
„Aleksa. Donedavno MDO agent, Lakića
klon. A ti mora da si policajac koji je jurio Anu.“
„Da. Policajac koji ju je jurio i
ubio“, odgovorio je ne razumevajući zašto se ispoveda nepoznatoj osobi. Nekako
je to bilo prirodno, kao što jezik sam od sebe kreće ka šupljem zubu.
„Ne deluješ posebno euforično zbog
toga“, reče mladić ozbiljnim tonom. Ta rečenica bi Milivoju u bilo kojoj drugoj
prilici delovala ironično, ali ne sada i ne ovde.
„Zašto bih bio?“, zapita sa neugodnim
osećajem svraba na čelu. Došljak mu uputi dugi ispitivački pogled, otkide još
jednu šljivu, pa zapita:
„Lepa je bila Ana, zar ne? Lepa?“
Milivoj se priseti glatkih pokreta dugačkih udova, smrtonosnog plesa izvedenog
pred njegovim očima i crne kose koja se vijori poput vela. Da bila je lepa.
Lepa kao lasica u kokošinjcu.
„Vrlo lepa“, reče iskreno. Aleksa klimnu
ozbiljno glavom, spusti se u travu pokraj njega i uzdahnuvši sede oslanjajući se o stablo leđima.
Milivoj ga ponudi cigaretom, on uze, a Milivoj izvadi poslednju, pa zgužva
praznu paklicu.
„Jesi li telepata?“, upita
pripaljujući.
„Najbolji“, odgovori mladić povlačeći
dim sa uživanjem i
posle kratke stanke doda: „Mislim da neko vreme neću koristiti taj talenat.“
„Jesi li bio u meni?“, zapita Milivoj sa zebnjom. Nije voleo
kad mu neko brljavi po mislima.
„Jesam. Znaš, smešno je to. Dok sam
dolazio ovamo, bio sam siguran da ću te ubiti. Na tvoju
sreću video sam
ti misli. Shvatio sam da smo lice i
naličje istog ogledala“, reče pridošlica ozbiljno.
„Je l’ da?“, zapita Milivoj sve ubeđeniji da
sa momkom nije baš sve kako treba.
„Vidiš, oboje smo imali isti posao.
Ubiti Anu. I oboje smo se hiljadu puta zapitali: zašto?“
„Da se dodvorimo glavonjama?“,
nagađao je Milivoj.
„Tačno. Da se dodvorimo krvopijama
koje isisavaju životne sokove iz nas. Da odradimo njihove prljave poslove“,
zagleda mu se klinac u oči svojim zelenjavim pogledom.
„Jebeno.“, reče Milivoj, sve
zbunjeniji njegovim nastupom. Bilo je nečega u njemu.
„Doveli su ovamo tebe i
najzloglasnijeg likvidatora Međudimenzionog odseka. Zašto? Da ubijete jednu
ženu? I to vam nije bilo dovoljno. Dovukli ste i armiju sa sobom.“ Klinac se
najednom smračio, kao da je besan zbog nečega. Milivoj ga odmeri sa negodovanjem.
A šta je trebalo da urade? Da dovedu hor bečkih dečaka, ne bi li sjebali
superklona A klase?
„Armija je ovde zbog nekakve
revolucije“, pobuni se. Mali je imao čudesan talenat da stvari okrene naopačke
i rasturi mu misli. Najednom se osećao krivim.
„Revolucije? Šta to pričaš?“,
iznenadi se Aleksa. Milivoju bi drago što je najzad nestalo njegove superiornosti
i zažali što ni sam nije mnogo više znao o toj zemljoradničkoj pobuni.
„Neka seljačka buna, jebem li ga.
Armija je u punoj pripravnosti“, reče neodlučno.
„Dakle, uradila je ono što joj je bio
cilj. Ne verujem da je vredelo njenog života, pa ipak...“
„Ipak?“, Milivoj je postajao sve
zainteresovaniji. Koliko god sumanuto delovao, to što je klinac pričao bilo je
i više no razložno. Nije Milivoj baš sve razumeo. Ništa o Aleksi nije znao.
Koliko god dobar istražitelj bio, nikakve šanse nije imao da probije empatičke
štitove Juniorovog naslednika. Nije mogao videti njegovu tugu, nije spoznavao
očaj što mu je razdirao grudi, niti je znao da bi Aleksa najradije zagrlio
Aninu lešinu i ridao. Kako je mogao poznati njegove misli? Kako je mogao
probiti odbranu super-klona stvorenog za psihičke udare? Nije razumeo da se
Aleksa kaje što je gubio vreme proučavajući MDO arhive. Možda bi još bila živa
da je smesta krenuo, možda ne bi sad ovde mudrovao nego bi je ljubio, ljubio,
ljubio, baš onako kako je trebalo da bude.
„Sve je ovde. Pročitaj ako te
zanima.“ Aleksa pruži Milivoju neku knjigu. Pravu knjigu, kao iz muzeja. Na koricama je bila
retardirana fotka nekog starkelje i krupnim slovima ispisano: KREMANSKO PROROČANSTVO.
15. 9. 2013.
ISBN 978-86-6317-032-2
Izvor: Znak Sagite
U izdanju
"Nove poetike" pojavio se futuristički akcioni roman neobičnog naziva
"Sam, ispod šljive" Stevana Šarčevića i Lazara Janića. Knjiga je
završni deo trilogije „Oni su ovde sa nama“ Lazara Janića.
Šta bi bilo kada bi
imali mogućnost da promenimo tok stvari? Izmenimo svoju prošlost ili čak tuđu?
Kreiramo savršeni svet u kojem je svima lepo, rade samo ono što vole i u kojima
uživaju, dok klonovi obavljaju poslove koji drugi ne žele?
Evropa budućnosti je
Republika u kojoj je ujedinjen čitav narod. Svi žive u miru i bogatstvu, ali i
u neznanju, tačnije nezainteresovanosti. Odsustvo kapitalista i izvršavanja
„prljavih poslova“ dovodi i do odsustva pitanja o stanju stvari i poreklu. Niko
se ne pita zašto je sve tako kako je.
Zakavkaska unija,
koja se nalazi van zidina savršene utopije, nije ono što se ljudima servira
preko vesti.
MDO –
Međudimenzionalni odsek, ima zadatak da sačuva takvo stanje. Jer, sa mogućnošću
putovanja po vremenu, a samim tim i izmeni istog, opasnost nije zanemariva.
Kada Ana Simonović, razočarani klon A klase krade tzv. adapter koji joj
dozvoljava da se nađe u vremenu njenog izbora i počini razne zločine, detektiv
Milivoj Jovanović dobija zadatak da je likvidira.
Pokušajem da uništi
Aleksu Lakića, čoveka u koga je igrom slučaja zaljubljena, ona se u stvari bori
protiv svoje strasti. Da bi situacija bila još gora, isti taj Aleksa Lakić,
koji je agent MDO-a angažovan je da uništi nju.
Armija protiv jedne
žene.
Ljubav, spletke,
laži i na sve to davno zaboravljeno proročanstvo, odvešće čitaoca u svet koji
alternativnu istoriju pokazuje na malo drugačiji način.
Pridružite se
junacima drugoga sveta – drugoga vremena.
***
CIP -
Каталогизација у публикацији
Народна библиотека
Србије, Београд
821.163.41-31
Sam, ispod šljive /
Lazar Janić, Stevan
Šarčević. - Beograd
: Nova poetika, 2013
(Beograd : Naučna
KMD). - 244 str. ; 17 cm. -
Tiraž 1.000.
ISBN
978-86-6317-032-2
COBISS.SR-ID
201008652
***
Radnja romana nas
vodi trista godina u budućnost, tačnije u 2311. godinu. Svet je isparčan na
nekoliko velikih geopolitičkih celina, među kojima se po izuzetnom blagostanju
ističe Evropa, jedinstvena republika naseljena jednim narodom. Njeni stanovnici
žive gotovo isključivo u megalopolisima. Čak i ako nisu zaposleni, uživaju
visoke apanaže koje im omogućavaju luksuzan život. Poslove koje niko ne želi,
obavljaju roboti i dopelgengeri, beslovesna klonirana čovekolika bića
upravljana sistemima iz gradova. Negde na granicama Evrope vode se ratovi, o
kojima se uglavnom zna preko herojskih saga emitovanih kroz mas-medije, ali to
je na margini interesovanja zadovoljnih Evropljana.
U tom i takvom
svetu, detektiv Milivoj Jovanović dobija zadatak da istraži krađu uređaja za
putovanje kroz vreme, ali, takođe, i eliminiše kradljivca, nekadašnjeg agenta
Međudimenzionalnog odseka (MDO) Anu Simonović, koja, izvesno, stoji iza
zločina. Trag vodi van grada i on izlazi da bi otkrio da je svet mnogo
drugačiji od onoga kakvim ga je zamišljao... Da stvari nisu onakve kakvim se
izdaju, shvatiće ubrzo i drugi MDO agent, Aleksa Lakić, koji se otiskuje na
vremensko putovanje u nameri da zaustavi odbeglu Anu Simonović, s kojom je bio
u emotivnoj vezi.
Velika jurnjava po
vremenskoj osi, jurnjava u realnom vremenu, Kremansko proročanstvo i
neočekivana otkrića smenjuju se bez ikakve kontrole. U vrtoglavoj akcionoj
priči mešaju se likovi iz različitih epoha tokom gotovo 500 godina, a
super-agenti, žrtve genetskih manipulacija i tehnologija budućnosti
sukobljavaju se na čvornim vremenskim petljama sadašnjosti i alternativnih
budućnosti.
„Art Anima“
***
Jeste li leteli po
vremenskim nitima tražeći prijatelje i neprijatelje?
Jeste li se seksali
sa podatnim klonovima koji su, možda, ljudska bića?
Sigurni ste da je
ova sadašnjost vaša, međutim u to veruje i vaša replika u nekoj drugačijoj
sadašnjosti. Onda, koji ste to Vi: ovaj, onaj, ili oni tamo treći? Ili,
četvrti...?
Takva iskustva i
saznanja nudi knjiga „Sam, ispod Šljive“ Stevana Šarčevića i Lazara Janića
futuristički akcioni roman koji čitaoca ostavlja bez predaha. Ličnosti iz
različitih vremena tokom 4-5 vekova, super-agenti, žrtve genetskih manipulacija
i tehnologija budučnosti sukobljavaju se na čvornim vremenskim petljama sadašnjosti
i alternativnih budućnosti nastalih zato što je Slobodan Milošević uspeo da
izbegne rat.
Roman čvrste
kompozicije, ubrzane radnje i odsečnog, modernog stila koji odmah ulazi u samu
srž događanja. Upečatljiva vizija sveta, Evropske unije i Srbije u mogućim
budućnostima, nastalim na marginama „Kremanskog proročanstva“.
Likove romana
definišu ugrađeni implanti i ukrštaji superiornih gena, pojačavajući u njima
ljubav i ljubomoru, zavist i osvetoljubljivost, seksualnost i perverznost, ali
i neumornu akciju za prevlast na vremenskim čvorištima koja određuju moguće
sadašnjosti i različite, zabrinjavajuće budućnosti.
Dva autora
usaglašenog stila u romanu uzbudljivog, atraktivnog sadržaja i ubrzane radnje,
ono što najmanje očekujete pod setno-sentimentalnim naslovom „Sam, ispod
šljive“.
Milivoj Anđelković
***
Stevan Šarčević je
domaćim ljubiteljima fantastike poznat uglavnom kao autor nagrađivanih kratkih
priča iz domena fantastike. Priče je objavljivao u regionalnim zbornicima,
časopisima, elektronskim magazinima i fanzinima. Objavio je zbirku poezije
"Na tragu svetlosti" (2013) i zajedno sa piscem Milivojem
Anđelkovićem učestvovao u u literarnom projektu "Naseljavanje
Viz@ntije".
Lazar Janić je
urednik izdavačke kuće "Nova poetika". Do sada je objavio romane:
"Kuća obrasla bršljanom" (2011), "Veštičje ludilo" (2012),
zbirku priča "Misli očešljane vetrom" (2012) i zbirku pesama
"Mirisi mamurnog mora" (2011).
8. 9. 2013.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
