Jedna dobra horor priča

     

      Vozeći nazad, Laki je ćutao zamišljen.

      “I…, “pitao je Ivan, dižući pogled sa knjige, “kad misliš da mi ispričaš zašto čitam ovu nezanimljivu istoriju neke crkve bogu iza tregera?”

      Laki ga je pogledao.

      “Ja sad moram da idem u Lakiće. Značilo bi mi ako bi hteo da ideš sa mnom, i da usput čitaš… Naravno, prvo se spremi za jednu horor priču, koju ću usput da ti ispričam!”, rekao je ozbiljan.

      “Lakići, evo nas!”, viknuo je Ivan izbacivši poput psa glavu kroz prozor auta. A onda se vratio u sedište, sav ozaren: “Obožavam dobre horor priče!”, rekao je, smejući se.

      Sat vremena kasnije, vozeći se autoputem prema Rumi, Ivan, od straha sav zelen u licu, požalio je što je pristao!

      Jer, to što je čuo od Lakija, nije bila dobra horor priča, nego jebena noćna mora, prema kojoj su Majkl Majers, Fredi Kruger i Džejson zajedno, ličili samo na mlade izvidjače u letnjem kampu!

      I knjiga koju je sada čvrsto stezao u rukama, belim beskrvnim prstima, delovala mu je više nego zlokobno!

Oni su ovde, sa nama