Naidjoh na fejsbuku na jednu zanimljivu objavu.
„Znaš onaj osećaj, kad staneš pred ogledalo i kažeš, roditelji, svaka vam čast!“
E,do mojega... Pa, ne znam!
Ja, kad stanem pred ogledalo, vidim da sam od oca nasledio veliki nos, klempave uši i proredjenu kosu... Osim toga, nasledio sam još i visok pritisak, sklonost ka bolestima srca, alkoholu i nepredvidivu ćud... A od majke, malu bradu i mutne oči... I još hroničnu nervozu i prgavu narav!
E sad, baksuzluk od koga sam nasledio, verovatno od oboje, jer su oboje rodili baksuza! Nekome otac još za života kupi novi auto A klase, a ja od mog nisam dobio ni matorog stojadina od 10 000 dinara. Nekome neoženjeni ujaci, stričevi, udovice bez poroda, tetke i ujne, tamo po Amerikama i Australiji, ostave sva svoja imanja po Srbiji i još i veliki konto na deviznim računima! Moji stričevi, ujaci, tetke i strine žive po Srbiji i imaju, sve zajedno, brat bratu, ali stotinjak dece, unuka i praunuka... Dobra stvar je što imam puno braće i sestara... Loša stvar je što, osim jednog brata, ostale nisam video zadnjih deset-dvadeset godina, i još od doba kad smo svi bili deca... Pa, kome treba baksuz? Toliki baksuz da ni kod kuće, ni u stanu, ne može da se zakači na najpopularnijeg provajdera „Komšijin internet“, nego mora da ga plaća, kao poslednji bednik...!
O svom proteklom ličnom životu ne želim ni da mislim niti da pričam... O budućem... pa, nisam gatara ali jesam pisac i mogao bih sad da smislim na stotine najfantastčnijih životnih prilika, koje sad tamo negde čekaju da se pojavim... Jer, ja najlepše umem da sanjam budan, širom otvorenih očiju... Ostali, pravi snovi, od nekog ko spava dva-tri sata dnevno, i to ne svaki dan, nisu mnogo ružičasti... Na žalost.
Ali... Zašto ovo ali? Zato što je tako u životu... Posle svake kiše dodje sunce, svaki lovac se jednog dana iz lova vrati sa trofejom i čak i svaka ćorava koka ponekad ubode neko zrno!
O sebi mislim da sam najpametniji, najtvrdoglaviji i najsebičniji čovek kojeg znam... I uzimam sebi za pravo da ispravljam sve krive Drine, svim lopovima kažem da su lopovi i da svaku nepravdu osudim makar rečima, ako ne mogu delima... I volim sve ljude, jer ljudi su u svojoj suštini dobri, samo ih kvare životne okolnosti, loši uticaji i... večna instiktivna težnja za spajanjem muškog-ženskog i produženje vrste... bez obzira na ljubav... Jer, ja imam ljubavi više za celo čovečanstvo, nego za samog sebe! I imam tu neukrotivu potrebu da o tome pišem i da to svima kažem! Ko razume, razumeće, a ko ne... pa, jednog dana naučiće...
I htedoh da ovo svoje razmišljanje prilepim kao komentar na onu objavu iz drugog pasusa, ali se predomislih... Ne samo zbog dužine... Zato što sam sebičan, zato što mislim da sam pametan i zato što želim da imam još jednu svoju sopstvenu objavu!
Eto!
Нема коментара:
Постави коментар