Kuća obrasla bršljanom

Beskućniku je svaka večera, tajna večera...

     

      Danas sam video Deda Mraza. Imao je odrpano odelo i preturao nešto po kontejneru. Poznao sam ga samo po beloj bradi.

      Beskućniku je svaka večera, tajna večera...

      Bacajte što više korisnih stvari u kontejnere. Ima mnogo više onih, kojima to nešto treba mnogo više, nego vama!

      Pomislite samo, on bi lako mogao da se snadje na vašem mestu, ali, kako bi ste se vi snašli na njegovom?

      Sunovrat obično započne onog trenutka kad shvatiš da si se probudio u oblacima.

      Kad na nizbrdici zaključiš da ti je nestalo goriva, kočnice otkazale, i točkovi krenuli nizbrdo, možeš samo da nišaniš put i nadaš se čudu! Ništa mi ne vredi što je ceo predjen put iza mene bio srećan i idiličan, kad će zaustavljanje biti nesrećno i bolno.

      Mlad sam, naučiću. Zreo sam, shvatiću. Iskusan sam, zaboraviću...

      Oprostite budali. On obično ne zna šta radi.

      

Lazar Janić

Ja sam mešanac, pola čovek, a pola džukela!

      

      Sakupljam kučiće lutalice i hranim ih dok ne postanu velike džukele.

      Nemam s kim ni da se, kao čovek, posvadjam...

      Nekad sam tako bezobrazan, sirov i brutalan, to nisam ja, ali to me opušta...

      Kad pričam o tamo njima, odjednom sam pun rdje i otrova! Neću o njima, bojim se, neću sav otrov izbaciti, ostaće ga u meni, otrovaću nevine.

      Nećemo o politici. Politika je kurva. Kurve pošteno rade za svoj dinar. Političari su pošteni... Ma, jesam li rekao, nećemo o politici!

      Nije moje da mislim, ima ko je plaćen da misli za mene... Kad sledeći put budem otvorio usta, biće to zato što mi se zeva, a ne zato što mi se priča šta mislim...

      Zašto ja jedini da uvek ispadnem lud i ofiram šta mislim?!

      Hiljadu puta sam naglas rekao šta sam mislio... Nije vredelo... Od sada ću samo glasno da odćutim!

      Postoje reči koje samo bockaju, i one koje probadaju, a postoje i neke koje ubijaju!

      Moja inspiracija dolazi iz jaja, polupanih, a nemućenih, na oko...

      Sto ću zala učiniti. Prevariću. Krašću. Slagaću. Tebi neću!

      Ako si ti kraljica trotoara, ja sam kralj asfalta.

      Zaista su retki ti trenuci... kad mogu reći za sebe da mislim kako sam pametan! Ni ovo nije taj trenutak...

      Pametan postajem iz inata! Kad mi neko, a da to nisam ja, kaže da sam glup!

      A to da ja negiram nekim individuama i samo postojanje ljudske inteligencije, čista je podmetačina, ali, to je tačno!

      Paradigma čovekovog razvoja od majmuna ka ne-majmunu, je biti lenj u radu a vredan u izmišljanju.

      Umreću. To je loša vest. Dobra je, da zbog prepucavanja oko nadležnosti božje ili djavolove birokratije, mesto i vreme još nisu utvrdjeni.

      Kad naučiš živeti sam, pokrivaš plaštom oholosti i nadmoći samoću u sebi. Svet gledaš iz staklene kugle, i ćutnjom se braniš od predatora...

      Nekad volim kad sam sam. Danas ne...

      Kuvam neki bućkuriš iz kesice u šerpi, je li neko za finu večeru sa mnom, uz sveće?

Lazar Janić

Tata Djepeto je rekao, da je zdravo da povremeno pijem tutkalo...

      Tata Djepeto je rekao, da je zdravo da povremeno pijem tutkalo...     

      Tata Djepeto mi je rekao da nikad ne lažem... A zašto mi je ovaj dugačak nos napravio, ne znam, njega mi?!

     Ako neko negde vidi Djepeta, neka mu kaže da sam sad pravi čovek!     

      Ako neko negde vidi Djepeta, neka mu kaže, da se i iz drveta suza može iscediti...!     

      Ja jesam drven. Ali, moje oči jesu suzne...

Lazar Janić

Ja bih sve one što rečenicu počinju sa "Ja" poslao psihijatru...

Ja sam Laki. Malo sam nervozan. A nemam razloga....

Mrzim to što sam uvek u pravu... Dokaži mi da nisam, i častiću te pivom!

Nekad sam bio lep, pametan i mlad a sada sam samo lud.

Ja sam krotitelj lavova. Dok me ne puste iz kaveza...

Ja sam realan. Zaslužio sam sve što sam doživeo...

Ono što gledam, ne mogu da imam... Ono što imam, ne mogu da gledam...

Srećom, nisu me još svi pročitali... Na žalost, nisam ni sam još uvek pročitao samog sebe.

Ja živim na zidu... Korak ovamo, ili onamo, i pao sam!

Ja sam grobar. Sahranjujem svoje neostvarene iluzije...

Ja sam direktor. Dobro nisam direktor, ali kolege mi kažu ujutro kad stignem na posao "gde si, direktore"?!

Ja sam džukac. Izdresiran da uvek trčim i lajem za točkovima...

Ja ću da pričam, vičem, lajem... i kad niko neće!

Kad kažem, sve je k...., zašto ne pomislite da sam mislio na karmu?

Kad ti neko priča kako je nekad bilo bolje, misli na to da je tada bio mlad... Mladi shvate šta su izgubili tek kad ostare.

Nije neobično da onaj ko ima manjka kose a viška kilograma, bora i godina stalno priča o ljubavi... Kad si mlad, jebeš i ne pričaš nikome.

Ne trebaju meni sad te moje stare ljubavi, treba mi samo ovo sećanje na njih...

Čuješ...? To moje srce kuca za tebe.

Gologuzna vremena ...

A ja se odao tom alkoholu…

 Lazar Janić

Ja sam sanjar. Bar je to onaj bolji deo mene...

Nisam siguran da li sanjam ovu stvarnost, ili  živim svoj san...

Lakše mi je da mislim da još uvek sanjam...

Ja sam mesečar. Ako me negde sretnete, nemojte da me budite!

Ako me probudite, bojim se da ću svoj san zaboraviti...

Ja sam sanjar. Bar je to onaj bolji deo mene...

Po poslednji put prelazim daljine, mesta na kojima sam davno bio, posetiću drage ljude, ljude kojih više nemam, da još jednom uhvatim njihove poglede, nahranim se njihovim osmesima, prisetim se njihovih reči, i šta su mi značili... A onda... probudiću se srećan!

Ako me budete tražili, naći ćete me na mestu gde duga dodiruje zemlju... Ako je ta vaša duga i moja duga...

Lazar Janić

Ja sam kreativan. Od svakog voća napravim rakiju!

Pijem da ne zaboravim.

Postoji život i bez alkohola, ali je sranje!

Napuniću prazninu u duši, gajbom piva u nekakvoj rupi.

Sve šta sam uradio u svom dosadašnjem životu, bilo je duboko promišljeno pod uticajem alkohola, i doprinelo je mom bržem napretku...

Pa valjda mogu i ja da jednom u životu budem svaki dan pijan...

Ja sam jedan običan situiran porodičan čovek, koji ima lepu ženu i pametnu decu... Dobro, nisam običan, nisam ženjen i nemam decu, ali mi je zato situacija zamalo izmakla kontroli!

Ako te put nekad nanese pored te stare žalosne vrbe, ispred moje rodne kuće, odmori se malo na klupi u njenom hladu. Ali, nemoj da me zoveš. Nemoj da me čekaš. Moj hlad je sad na mestu ispod duge...

Ako odeš, pratiću te. Uvek te pratim. Ako odem, vratiću se. Uvek se vraćam.

Dovoljno sam pametan da shvatim da sam lud...

Nisam se promenio. Postao sam samo malo sebičniji i mnogo zajedljiviji...

Ko me znao, jevtino me prodao. I ostao siromašan...

Spavam sa leptirima... Kad se probudim, neće ih biti.

Sam sam. Samo sam. Samonikao. Samo ja. I ti si sa mnom!

Idi. Ostavi mi samo okrajak sna.

Volim reči. Igram se njima. Zidam rečima. Zidam kulu u koju ću da se sakrijem!

Oprosti mi bože, grešio si!

Slušajte mene, a radite kako hoćete! 

Ja i moj ludak smo blizanci...

Ja nikad ne pričam sam sa sobom, pričam samo sa ovim ludakom u svojoj glavi...

On nikad ne spava. Dolazi mi i u snove, pa me nervira...

Ponekad poželim da ga udavim u jastuku, ali, ipak, žao mi ga, on nema nikoga, osim mene...

Taj nikad neće ništa korisno da radi, moram ja da mu zaradjujem za ´leba...

Džaba mi sa njim praviti dogovore, kad on svako obećanje prekrši.

Zato, pustim ga da se zeza na fejsbuku, i onda sam neko vreme miran...

Dok nije bilo fejsbuka, čatovao na mondo portalu, pre mobilnog pisao pisma i pesme, a najranije, sećam se, rušio mi kule koje sam pravio u pesku...

Ja i moj ludak smo blizanci...

Njega možete prepoznati samo po zakrvavljenim očima...

I zato sam stalno nervozan... Pa, ko može da živi sa ludakom?!

Lazar Janić

Ja sam ipak, samo klovn. Kad mi se plače, ja se smejem

      Moj je otac imao običaj da kaže, dobro je, kad završi neki posao u kući, za koji je on mislio da je važan... Sećam se njegove sahrane, sećam se, kad je sve obavljeno, kad je poslednji čovek napustio naše dvorište, i kad sam uveče ostao sam, sa majkom, u kući, pomislio sam... sad bi moj otac rekao, dobro je! Tad sam prvi put zaplakao...
      Moj otac nije kupovao neke stvari, npr. sat, kaiš, novčanik... nego je čekao da mu ja dam svoj, kad kupim novi. Sećam se, par dana pre njegove smrti, pokazao mi je moj stari izndrcani novčanik, koga sam mu dao par godina ranije, i rekao, vidi Lale, kakav je, kupi ti sebi novi a meni daj taj tvoj, koga sada imaš... Nisam mu ga tad dao. Ubacio sam ga tek u njegov sanduk... Godinama posle toga nisam kupio nov novčanik.
      Moj otac se uvek više ponosio sa mnom, nego što sam se ja ikada, i što neću nikada, ponositi sam sobom!
      A što ja vama danas pričam o svom ocu, ne znam, majke mi!
      Sve o mom ocu... E, ta priča još nije ispričana...
      Život je komplikovan. Zato ga je najlakše opisivati jednostavnim rečima...
      Ja sam samo kopirant. Život je original!
      Ništa više neću da vam pričam. Sve su priče već ispričane...

      Razmišljam o tome da se večeras napijem. I to je promena. Obično se napijem ne razmišljajući! 

      Idem sad. Poslaću razglednicu. Da, kad se vratim, znam gde sam bio.

      Ako me neko negde sretne, neka mi pokaže put do kuće.

Chaplin - movies, popcorn and beer radio

Volimo se u talasima. Živimo oluju!

Ja sam zidar. Zidam rečima. Gradim kulu u koju ću da se sakrijem.

Progone me te oči... kad zatvorim svoje. U dušu me gledaju.

Ni luk jeo ni luk mirisao. Ipak plače.

Laki se vraća kući.

U poteri za mestom ispod duge...

Zašto imam taj osećaj da propuštam najbitnije stvari?

Plašim se da, kad otvorim kinder-jaje, u njemu neće biti igračke...

Idi. Ostavi mi samo okrajak sna.

Neočekivano moguća nemoguća očekivanja.

Imam čudan osećaj da mi je ovo oblačno jutro pljunulo u kafu.

Ko sam ja da kritikujem Vlast, kad nema pas zašto da me ujede!

Naoštrite olovke. Pazite samo srce da ne polomite.

U lažima smo očvrsli, nas može da uplaši samo istina!

Kad budeš razumeo leptira, zavolećeš i svoj život!

Ovaj voz vozi u lepšu budućnost, a tvoja karta je povratna!

Odvukao vetar oblak u obliku belog zeca, ostao je od njega samo samo brašnjav trag...

Bujica reči, kao kapi iz potoka, niz dlanove mi se slila, i izgubila... Uspeo sam da nakupim kapi na dlanovima, tek za ovu rečenicu...

Umro je veliki mrav. Sasvim sam. Na kraju, svi umiru sami...

Ja sam samo jedan drveni dečak sa dugačkim drvenim nosom i živom željom da jednog dana postanem pravi dečak...

Srce me boli. Ili sam se opet zaljubio, ili me klepio infarkt.

Ja gutam, gutam, gutam... ali, kad puknem, moj mobilni telefon više ne može da se sastavi...

Tako je to. Onaj ko ti nedostaje, nikada nije tu, a oni kojima ti nedostaješ, potpuno su ti nebitni.

Volimo se u talasima. Živimo oluju!

Nekad je moja ironija toliko dobra, da mnogi misle da sam glup!

http://www.facebook.com/janiclazar