Preuzmite poklon - digitalnu knjigu Kuća obrasla bršljanom
Kliknite na link
13. 3. 2013.
10. 3. 2013.
Would you like a piece of cake?
Would
you like a piece of cake?
Oops…
sorry, nisam je ni ispekao…
Možda
čašicu rakije? Ja ću danas da častim.
Ne
častim za 17155 dana, koliko ih to već
ima, od kako udišem ovaj vazduh. Vazduh koji je, istina, pomalo obogaćen, ali
još uvek besplatan. Samo život se plaća.
Ne
častim ni za narednih 17155 dana, ili koliko ih još bude, u kojima ću se, ili
neću dokazati kao neko, kao pisac ili kao čovek, ali u kojima ću, nadam se,
uživati, bar onoliko, koliko sam uživao i
u ovima do sada. Mlad sam, naučiću.
I
kad podignem ovu čašicu, ako ću nazdraviti nečijem rodjendanu, biće to rodjendanu
Daglasu Adamsu, Tori Birč ili Rupertu Mardoku… Mojem neću.
Ili
bolje, nazdraviću životu.
Ako
u kucanju i prospem koju kap, biće to za dušu svih umrlih na današnji dan, ali
i na jučerašnji i sutrašnji…
Eh,
šta ti je život… Koliko god da se doživi, kratko je, a posle se u sanduku dugo
leži…
Would
you like a piece of cake?
24. 2. 2013.
Krv nije voda, pivo nije mleko!
Ko nije znao šta je
mleko, sad je naučio iz medija…
Mleko je prehrambeni
artikal, na drugoj strani supermarketa, od piva.
Prozvode ga svi
sisari, a prodaje se samo kravlje.
Krave su nekada bile
lude, ali sada su se, izgleda, opametile: Pa, ko bi znao i za aflatoksin, da
nam ga one, u mleku, nisu dale?
To je zato što se ne
hrane travom, nego zabranjenim kukuruzom!
Majčino mleko, svi
smo, izgleda zaboravili…
Bebe su sigurne:
majčino mleko je zdravo, jer majke se ne hrane kukuruzom!
Ja ne pijem mleko…
nisam aflaholičar.
Sad znamo da Knežević
pije mleko... Ne znamo za Nikolića, Vučića i Dačića? Takve majka, izgleda, više
ne radja!
Ali, to za krave,
nije ništa drugo nego svinjska podmetačina, zbog svinjske ljubomore. Kao, ne
zna svinja šta je... aflatoksin?
Aflatoksin je nova
izvozna šansa Srbije! Razmenjuje se za GMO hranu!
- Konobar, daj mi
jedno mleko!
- Ne držimo mleko,
samo aflatoksin i alkohol...
A šta ste vi to
navalili, mleko, pa mleko, pa njega ne pije ni premijer, samo ministar
poloprivrede?!
Kad sam zadnji put na
sistematskom pregledu davao mokraću, doktor mi je rekao da je normalno da je ona
boje piva. Nije rekao: boje mleka!
Ja ne pijem mleko…
Pijte ga vi, ako smete!
A to da će teći med i
mleko... samo je parola za lakoverne!
Čuo sam za potoke
suza, ali nisam za potoke mleka!
Iskreno, ja sanjam
samo potoke piva!
16. 2. 2013.
Argus Books Online Magazine broj 1.
Nije
teško biti urednik magazina koji se piše sam. A Argus Books Online Magazine je upravo takav. Za samo nekoliko dana na moj mejl
je stigao veliki broj tekstova i pesama ljudi, koji su, na ovaj način, hteli da
podrže ideju o onlajn predstavljanju autora, njihovih knjiga i radova, da sebe
približe čitaocima, a čitaoce svojim knjigama.
I
nastavićemo tako. Na dan kad se ovaj magazin pojavi onlajn pred čitaocima za
besplatno čitanje i preuzimanje, već počinje rad na pripremi sledećeg broja.
Zato pozivam autore da nastave slati svoje radove na mejl lazar.janic@yahoo.com . Za sledeće brojeve
pripremamo i intervjue, feljtone, ali objavljivanje celih romana u nastavcima.
Evo, obećavam da će se moj novi mini roman, koga upravo pišem, “Zdravo snovi,
zbogom”, prvo pojaviti ceo u Argus Books Online Magazinu, pa tek onda u
štampanom izdanju. I ostali autori, koji vide smisao u tome da se njihova dela
čitaju besplatno u jednom ovakvom magazinu, mogu da se priključe.
Sada
bih se sa nekoliko reči osvrnuo i na Argus Books&Magazines, koji je izdavač ovog magazina. Osnovna ideja je da
se svim autorima ponudi pomoć u izdavanju autorskog izdanja njihove knjige,
štampanjem u malom broju primeraka, već od 20 pa naviše, postavljanju knjige na
Amazon, kao i pomoć u besplatnom reklamiranju njihove knjige na sajtu Argus Books&Magazines i u ovom magazinu,
društvenim grupama i uopšte, na internetu. Ukoliko ste autor knjiga koje niste
mogli do sad da objavite, jer velike izdavačke kuće uvek gledaju prvo
komercijalni deo cele priče, obratite se nama, mi ćemo vam u tome pomoći.
Na
kraju, zahvaljujem se svim autorima koji su pisali za ovaj broj, a svim
čitaocima želim da uživaju u čitanju.
Lazar Janić
Lazar Janić
8. 2. 2013.
Zdravo snovi, zbogom
Prošle su godine, od kako sam poslednji put bio pomislio na dane svog
detinjstva…
Zapravo, mnogo se toga više ni ne sećam, sada, kada se godine života
polako približavaju brojki pedeset. Sećam se jedne stvari, da sam tada hteo
započeti da vodim lični dnevnik, u svesci A4 formata, tvrdih, žutih korica.
Imao sam, možda, dvanaest-trinaest godina, kupio sam tu svesku od djačkog
džeparca, upravo za tu namenu. Prvo sam napisao, na četvrtastoj beloj nalepnici,
svoje ime i ispod toga krupnijim slovima “Dnevnik”, i dugo razmišljao pre nego što
sam upisao prvi datum… Hteo sam, samo za sebe, da zabeležim na papiru, moje bogate dogodovštine i avanture, ali koje se
ne bi sastojale samo od odlazaka u školu, igranja i spavanja… Maštao sam da će
mi se dogoditi nešto neočekivano, nešto što će promeniti rutinu, da bih od tog
dogadjaja počeo da upisujem datume. Nešto kao, slučajan pronalazak grobnice sa
rimskim blagom, ili dolazak nekih tajanstvenih posetilaca u selo, sa zlim
namerama, koje ja razotkrivam, ili, bar, otkriće izvora nafte na dedinoj
njivi... Dani su prolazili, ništa se tada meni bitno nije dešavalo, i, kakav
sam nestalan bio, i tada, kao i sada, brzo sam od tog mog nauma odustao.
Sveska je završila medju redovnim školskim priborom, počeo sam u nju
upisivati zadatke, možda iz hemije ili fizike, samo sam prethodno odlepio
izdajničku nalepnicu sa neprikladnim naslovom…
Sada kad pogledam, čini mi se i da se čitav moj život sastojao samo od
gomile započinjanja nečega i isto toliko odustajanja od istoga.
Zato je i meni samom čudno zašto sam sada, ponovo, dobio želju da vodim
dnevnik? Nije to, valjda, samo zato što sam došao u posed prelepe beležnice, B4
formata, sa koricama od govedje kože, boje meda i meke na dodir, a da nemam
zašto drugo da je upotrebim?
Ipak, mislim da nije. Kad sam imao dvanaest godina, život mi se sastojao
iz rutine, i kasnije je sve tako nastavilo, ali, sada, možda prvi put u životu,
ja imam datum tog neočekivanog dogadjaja, koji prekida rutinu, i stvarno
zaslužuje da se od njega započne nešto takvo maštovito, kao što je lični
dnevnik…
Samo, što ja ne znam koji je danas datum…?
Samo, što ja ne znam, trenutno, gde se nalazim…?
Samo, što ja sada, u stvari, i nisam više ja?!
27. 1. 2013.
26. 1. 2013.
Sam, ispod šljive
Belland, 2311. godine
Aleksa Lakić je zamišljeno gledao na screen wall koji je, nakon završenog
njegovog poslednjeg razgovora, ponovo pokazivao trodimenzionalnu holografsku
sliku zelenog brežuljka, na kome je raslo veliko, staro drvo, tradicionalnog
voća njegovog roda – šljive! Namestio je taj screen saver još prošle godine kad
je pročitao rezultate togodišnjeg elektronskog popisa stanovništva Bellanda.
Popis ga nije iznenadio, ali ga je ražalostio. Već zadnjih nekoliko popisa on je, može se
reći, bio pod neobičnim uticajem jedne elektronske knjige, koja je sasvim slučajno
promakla proceduri kulturnog procišćavanja od strane Neinvazionog Saveta, i na koju je naleteo još slučajnije, otvarajući
zaboravljene foldere worldneta posvećene
nekompabitilnoj istoriji. Da je Lazar Lakić, njegov otac, video šta on čita,
verovatno bi, u najmanju ruku, prokomentarisao u stilu ‘šta će ti to đubre’, a
onda na svom screen wall-u uputio e-mail Posmatračkoj
policiji Belanda zabrinutog poštenog građanina o nečuvenom propustu u radu Neinvazionog Saveta. Ipak, Lazar to
nije video, a Aleksa se nadao i da neće. Elem, knjigu je skinuo sa worldneta i
sakrio u jedini folder koji nije mogao biti provaljen – na magnetnu fleš
karticu u njegovom novčaniku, prethodno izbrisavši za sobom sve tragove, koliko
mu je to njegovo ogromno hakersko znanje dozvoljavalo, njegovog prisustva u
zabranjenim folderima.
Uticaj te knjige naveo ga je da
podrobnije prati statisticke dijagrame elektronskih popisa stanovnika. I, prošle
godine, a tada je već bio završio postdiplomske studije za Tehničara, rezultat
je bio baš onakav kakvog ga je predviđala ta prastara, zabranjena, a greškom
neizbrisana elektronska knjiga. Tada je namestio ovaj screen saver.
Knjiga se zvala ‘Kremansko proročanstvo’,
a on, Aleksa Lakić, bio je, po zadnjem elektronskom popisu, statistički
poslednji izjašnjen Serbian u celom Bellandu, i, čak više, na celom Earth-u!
Poslednji Serbian, ispod ove na njegovom screen saveru – šljive!
Nasmejao se. Konačno, posle ovog
razgovora koji je upravo vodio sa Markom Lakićem, njegovim stricom, inače
Doktorom u Bellandskom odeljenju Virtuelnog
Adaptiranja Stvarnosti, gde je on bio Tehničar, dobio je priliku da ispravi
ovu tako besmislenu činjenicu!
6. 1. 2013.
Sedam
Sedam smrtnih grehova nisu gresi za smrtnu
kaznu. To su gresi smrtnih ljudi.
Sedam prinčeva pakla uzeli su na sebe da
popularizuje u narodnim masama svako po jedan greh. Oni su PR-ovi pakla.
Da ih upoznamo:
Lucifer - PR gordosti, Mamon - PR pohlepe,
Asmodej - PR požude, Satana - PR besa, Belzebub - PR proždrljivosti, Levijatan
- PR zavisti i Belfegor - PR lenjosti.
Oko mene su se najviše zauzeli Lucifer,
Satana i Belfegor, a vi pronadjite svoje.
Objektivno informisanje traži da vam
nabrojim i sedam arhandjela, koji su promoteri vrlina:
Архангел Јегудил, Свети арханђел Гаврило,
Архангел Салатаил, Арханђел Михаило, Архангел Урил, Архангел Рафаил и Архангел
Варахил
Pretpostavljate da je meni najdraži
Gavrilo, neki ga zovu i Gabrijel. On je lučonoša i zaštitnik mudrosti.
Nego, jeste li primetili, sad kad sam
nabrojao sedam arhandjela i sedam prinčeva pakla, da su ovi drugi većini
poznatiji? Zanimljivo. To je zato što su nam svima gresi bliži nego vrline.
Ne zamerite, ja sam u predbožićnom
raspoloženju...
Sutra ćemo jedni drugima umesto dobar dan,
reći Hristos se rodi! Slaviće se rodjenje Njegovo. To je kao proslava
rodjendana, obzirom da dete već ima 2013 godina.
Slavite. Božić je jedan (ili dva)...
Pripazite samo na Belzebuba, on voli sve manifestacije u koje su uključeni
pečeni prasići i burići vina, piva i rakije...
30. 12. 2012.
28. 12. 2012.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
