Argus Books Online Magazine broj 4.

Argus Books Online Magazine

BESPLATNA PROMOCIJA AUTORA U BESPLATNOM MAGAZINU

Redakcija prima tekstove isključivo putem elektronske pošte. Za objavljivanje u magazinu možete poslati 5-6 priča, pesama, odlomak iz romana ili druge tekstove,  sliku autora, slike eventualno objavljenih knjiga i link ka sajtu ili blogu autora, na mejl lazar.janic@yahoo.com

Samim slanjem tekstova na našu adresu autor pristaje na ustupanje autorskih prava Argus Books&Magazines za objavljivanje tekstova u elektronskom izdanju magazine

Konkurs za zbirke priča, pesama i aforizama

Argus Books&Magazines pokreće konkurs za priče, pesme i aforizme, koje će biti objavljene u tri zbirke grupe autora.

Tema je slobodna. Radovi ne smeju biti do sada objavljivani u knjigama niti na web portalima. Autori mogu poslati jednu ili više priča, izmedju 2000 i 5000 reči, najmanje 5 ili više pesama,10 ili više aforizama, ali od jednog autora u zbirci će se naći samo po jedna priča, pet pesama, ili 10 aforizama po izboru priredjivača.

Najbolje radove od 10 autora biće objavljene u tri zajedničke knjige, u izdanju Argus Books&Magazines.

Zbirke će biti objavljene u štampanom i elektronskom izdanju.

Autorska prava objavljenih autora biće ugovorena ugovorom izmedju autora i izdavača.

Pročitaj više

Ja najlepše sanjam širom otvorenih očiju...

Dragi moji, dragi moji, i ostali najdraži! Sve vas volim malo, ponekog malo više, ali nekog najviše! A taj neko nisam ja.

Svirajte mi onu našu, setnu i sanjivu... U ovoj noći, zvezdama ću da vam plaćam, ako mi oblak Mesec ukrade...

Kad promešam rakiju i noć, razbijem taj talog sećanja u mehuriće...

Ja te volim. Volim te. Iako su reči već izlizane, još uvek te volim.

Ja najlepše sanjam širom otvorenih očiju...

Ako umrem do jutra, vratiću se sutra...

Ja sam noćni gavran. Jutro mi stavi soli pod rep, da me otera. Sunce mi progori krajeve krila, da me prizemlji. Samo mi vetar put govori...

A kad mi dodješ ti, ja poletim... Daleko u noć, u beskraj bez kraja, i nema me... Ja sam vetar, u večnosti. Tu, gde si ti sad, ja sam nekad bio...

Vratiću se, samo da me pomiluješ pogledom... Preseći ću krilima nebo, samo da ti poklonim polovinu...

Ti i ja smo na dve strane neba... Samo vetar nas spajao... A onda je i on odustao.

Ako sam ja gavran, ti si onda vrana..

Pričaću vam sutra...

Na kauču bez psihijatra

Kad otvorim fejsbuk, on me pita o čemu razmišljam? To me podseća na psihijatra iz američkih filmova. Kauč je tu, ja sam tu, a on ćuti i čeka...

Je li treba da počnem priču od toga šta sam danas pio, ili da se odmah vratim u rano detinjstvo?

Jebemliga, davno je to bilo, i priča sigurno nije baš toliko zanimljiva, da odmah kažem da nisam muštrao male životinje… Sećam se da sam se klikerao i sa drugarima menjao sličice fudbalera...

Pored toga, djački džeparac nisam trošio na doručak, nego skupljao za singl i LP ploče... Znate, to su one okrule crne plastike sa rupom u sredini.

Nekad se devojkama govorilo: Idemo kod mene da slušamo ploče, a danas, pošalji mi zahtev za prijateljstvo.

Pre nekoliko godina pitao me sinovac, čiko šta ti je ono? Kažem, ploče, i izvadim jednu iz omota da mu pokažem. Jebote, kolki CD, rekao je on.

Nekad je slušanje muzike imalo draž. Danas u kompjuteru imam kompletne diskografija od sto grupa, preko 100000 pesama, mislim da će mi trebati bar duplo života da to samo preslušam.

Naročito, uzimajući u obzir da obično izaberem jednu pesmu, na vinampu kliknem na ripit, i slušam je ceo dan...

Danas je to Cant You See od The Marshal Tucker Banda...

A pijem, nećete mi verovati, ali je istina, čokoladno mleko Moja kravica, sa pravom čokoladom...

Od njega mi je, jebemliga, izgleda i došla ova nostalgija o ranom detinjstvu...

Kad sam ja pošao u školu, bila su u selu dva odeljenja prvog razreda od po 30 učenika. A danas jedan nastavnik radi u dve škole pola radnog vremena, ni iz tri sela ne mogu da sakupe dvadeset dece u jedno odeljenje.

Nekad su deca bila jevtinija... Kupiš mu godišnje jednu igračku, kažeš da mu je to doneo deda Mraz, pa si posle miran. A danas, dete hoće kompjter, skuter, ajfon, kaže svi njegovi drugari već imaju. Moraš da mu kupiš mu skup telefon, a sam i dalje nosiš onu ciglu od pre deset godina.

Priča mi danas prijatelj, kad mu sve dokurči, on ode u plastenik, sedne i pije pivo! A ti pivo držiš u plasteniku? Pa da, ne da ti žena da piješ u kući...

Ja sam se bar oženio, za razliku od tebe, kaže on. Ma da, jesi, krečio si kod nekog kuću, on nije imao da ti plati, pa si mu uzeo kćerku. Ja ne krečim po kućama.

Volim kad se negde slučajno sretnemo... Sad sam malo deficitaran sa drugarima, svi su se poženili, imaju svoje muke i redje se vidjamo.

Blago tebi, ti živiš kao da imaš dvadeset godina, kaže mi drugi drug. A ja čim se probudim, vidim detetu trebaju kašice, pelene, puderi, ženi vata, pa se razbijam na poslu ceo dan, a kad uveče dodjem mrtav kući, legnem u krpe i gledam u jednu tačku na plafonu dok ne zaspim. A ti me još pitaš gde sam, što ne svratim!

Došlo je teško vreme, druže moj! Nije ni čudo što u selu godišnje umre 60 ljudi a rodi se dve-tri bebe...

Od kako su počeli u proleće sat da pomeraju unapred, čini mi se da i vreme brže prolazi. Ni ne okrenem se, a prodju godine...

Sad čekam jesen da mi se vrati moj ukradeni sat života. Godine niko neće da mi vrati.

Moj sat je istekao, vidimo se onda sledeće nedelje u istom terminu.

Argus Books Online Magazine broj 3.

Za treći broj Argus Books Online Magazine piše 17 autora 27000 reči na sto strana u koloru. Ako želite da i Vi budete autor u narednim brojevima magazina, javite se!​
Ako ste propustili neke od prethodnih brojeva, možete ih pročitati OVDE

Datum

Čim sednem sa drugarima da popijem piće, a oni počnu o datumu. Ja kažem, izvinite, ja još uvek gledam u sat, a ne u kalendar.

Kao, ako se Dačić ne dogovori sa Tačijem, nećemo dobiti datum.

Ako ne budemo znali koji je datum, znaćemo bar koliko je sati.

Izgleda da Srbija još nije dobila datum ni za početak proleća.

Promenio se jezik. Nekad su ono što danas zovu datum, zvali šargarepa.

Naš narod je nekad to umeo još lepše da kaže. Govorilo se: ne lipši magarče do zelene trave.

Šta bi sve mogli da imamo datum? Mogli bi, možda, u prodavnici menjati datum za kilo ˙leba?

Dani koji započnu bez datuma se ne računaju. Preskačemo ih kao doručak i večeru.

Kako ćemo slaviti državne praznike, slave i rodjendane bez datuma? Moraćemo ponovo slaviti prošlogodišnje.

Nije da mi nemamo datume, nego naši datumi nisu priznati u Evropi.

Evropa me podseća na staru gospodju usedelicu, fragantno našminkanu, koja sedi u rasklimatanoj stolici za ljuljanje, i pije čaj i izvoljeva: 

“Pola kocke šećera i kap mleka sa o,o5 posto aflatoksina, moliću lepo!”

“Hoćete možda jutarnje novine”? “Neću, čitali su mi večernje...”

“A da Vam navučemo deku malo višlje, da ne nazebete? Vidite koji je DATUM?”

“Aaaa, o tome vodite brigu vi mladji, stare gospodje se ne pitaju za DATUM.”

“A da Vas počešemo malo gde Vas svrbi, tu oko Grčke ili možda Kipar?”

“Aaaa, Kipar, pa ne svrbi to mene, nego Ruse!”

“A da Vas potapšemo malo po ledjima, da lakše podrignete?”

“To može, volim tapšanje.”

“Eto, sad kad ste se tako lepo izrigali, hoćete, moliću lepo, da nam date datum?

Ne znamo šta ćemo bez datuma, ubi nas neizvesnost.”

“Aaaa datum... A koji je danas datum?”

Ne živi se od datuma... Živi se od danas do sutra.

Ako mi još neko danas spomene datum, poslaću ga odmah do te stare gospodje da je češka po ledjima!

Argus Books Online Magazine broj 2.

Novi broj magazina je pred Vama. Za Argus Books Online Magazine piše 15 autora, preko 32 000 reči, na 100 strana! Uživajte u čitanju i podelite ga sa prijateljima. Aprilski broj je u pripremi, i ako želite da se odlomak Vašeg romana, priče, tekstovi ili pesme nadju u njemu, pišite mi na mejl lazar.janic@yahoo.com

Poklon

Preuzmite poklon - digitalnu knjigu Kuća obrasla bršljanom

 Kliknite na link

Kuća obrasla bršljanom

Ili kupite Vaš primerak štampane knjige

Knjige Lazara Janića

Would you like a piece of cake?

Would you like a piece of cake?

Oops… sorry, nisam je ni ispekao…

Možda čašicu rakije? Ja ću danas da častim.

Ne častim za 17155  dana, koliko ih to već ima, od kako udišem ovaj vazduh. Vazduh koji je, istina, pomalo obogaćen, ali još uvek besplatan. Samo život se plaća.

Ne častim ni za narednih 17155 dana, ili koliko ih još bude, u kojima ću se, ili neću dokazati kao neko, kao pisac ili kao čovek, ali u kojima ću, nadam se, uživati, bar onoliko, koliko sam uživao  i u ovima do sada. Mlad sam, naučiću.

I kad podignem ovu čašicu, ako ću nazdraviti nečijem rodjendanu, biće to rodjendanu Daglasu Adamsu, Tori Birč ili Rupertu Mardoku…  Mojem neću.

Ili bolje, nazdraviću životu.

Ako u kucanju i prospem koju kap, biće to za dušu svih umrlih na današnji dan, ali i na jučerašnji i sutrašnji…

Eh, šta ti je život… Koliko god da se doživi, kratko je, a posle se u sanduku dugo leži…

Would you like a piece of cake?

Slatko je, ali kratko…

Lazar Janić

Krv nije voda, pivo nije mleko!

Ko nije znao šta je mleko, sad je naučio iz medija…

Mleko je prehrambeni artikal, na drugoj strani supermarketa, od piva.

Prozvode ga svi sisari, a prodaje se samo kravlje.

Krave su nekada bile lude, ali sada su se, izgleda, opametile: Pa, ko bi znao i za aflatoksin, da nam ga one, u mleku, nisu dale?

To je zato što se ne hrane travom, nego zabranjenim kukuruzom!

Majčino mleko, svi smo, izgleda zaboravili…

Bebe su sigurne: majčino mleko je zdravo, jer majke se ne hrane kukuruzom!

Ja ne pijem mleko… nisam aflaholičar.

Sad znamo da Knežević pije mleko... Ne znamo za Nikolića, Vučića i Dačića? Takve majka, izgleda, više ne radja!

Ali, to za krave, nije ništa drugo nego svinjska podmetačina, zbog svinjske ljubomore. Kao, ne zna svinja šta je... aflatoksin?

Aflatoksin je nova izvozna šansa Srbije! Razmenjuje se za GMO hranu!

- Konobar, daj mi jedno mleko!

- Ne držimo mleko, samo aflatoksin i alkohol...

A šta ste vi to navalili, mleko, pa mleko, pa njega ne pije ni premijer, samo ministar poloprivrede?!

Kad sam zadnji put na sistematskom pregledu davao mokraću, doktor mi je rekao da je normalno da je ona boje piva. Nije rekao: boje mleka!

Ja ne pijem mleko… Pijte ga vi, ako smete!

A to da će teći med i mleko... samo je parola za lakoverne!

Čuo sam za potoke suza, ali nisam za potoke mleka!

Iskreno, ja sanjam samo potoke piva!

Argus Books Online Magazine broj 1.

      Nije teško biti urednik magazina koji se piše sam. A Argus Books Online Magazine je upravo takav. Za samo nekoliko dana na moj mejl je stigao veliki broj tekstova i pesama ljudi, koji su, na ovaj način, hteli da podrže ideju o onlajn predstavljanju autora, njihovih knjiga i radova, da sebe približe čitaocima, a čitaoce svojim knjigama.

      I nastavićemo tako. Na dan kad se ovaj magazin pojavi onlajn pred čitaocima za besplatno čitanje i preuzimanje, već počinje rad na pripremi sledećeg broja. Zato pozivam autore da nastave slati svoje radove na mejl lazar.janic@yahoo.com . Za sledeće brojeve pripremamo i intervjue, feljtone, ali objavljivanje celih romana u nastavcima. Evo, obećavam da će se moj novi mini roman, koga upravo pišem, “Zdravo snovi, zbogom”, prvo pojaviti ceo u Argus Books Online Magazinu, pa tek onda u štampanom izdanju. I ostali autori, koji vide smisao u tome da se njihova dela čitaju besplatno u jednom ovakvom magazinu, mogu da se priključe.

      Sada bih se sa nekoliko reči osvrnuo i na Argus Books&Magazines, koji je izdavač ovog magazina. Osnovna ideja je da se svim autorima ponudi pomoć u izdavanju autorskog izdanja njihove knjige, štampanjem u malom broju primeraka, već od 20 pa naviše, postavljanju knjige na Amazon, kao i pomoć u besplatnom reklamiranju njihove knjige na sajtu Argus Books&Magazines i u ovom magazinu, društvenim grupama i uopšte, na internetu. Ukoliko ste autor knjiga koje niste mogli do sad da objavite, jer velike izdavačke kuće uvek gledaju prvo komercijalni deo cele priče, obratite se nama, mi ćemo vam u tome pomoći.

      Na kraju, zahvaljujem se svim autorima koji su pisali za ovaj broj, a svim čitaocima želim da uživaju u čitanju.
                                                                                                            Lazar Janić